eImenik

Znanje za poslovanje - Privreda


Znanje je moć! Inspirativno deluje saznanje kada vas jedna tako visokoreferentna institucija, kao što je Univerzity of New York in Belgrade, pozove na studijsko putovanje. Ovoga puta to je bila Atina. U Atini je otvoren Univerzitet koji pokriva deo jugoistočne Evrope, sa istom metodologijom rada kao u Beogradu, a oba fakulteta imaju gotovo iste programe. Naime, osnivač oba Fakulteta je Univerzitet iz Njujorka, dakle, državni univerzitet, a aktivnosti su tako postavljene da univerziteti u Atini i Beogradu mogu da rade po Bolonjskoj deklaraciji. Kako su nas u Atini informisali rektor i prorektor Univerziteta, kao i glavni menadžer, proces primene bolonjske deklaracije počeće na jesen ili najkasnije iduće godine. Suština reforme visokog obrazovanja i u ovoj zemlji nailazi na manje poteškoće jer se decenijske, pa i vekovne navike, teško mogu odmah zaboraviti. U slučaju ovog Univerziteta, s obzirom da je inostrani vlasnik i osnivač, sve će nekako ići lakše, jer su struktura studenata i njihovo znanje veoma visoki. Takav fond znanja se u okviru ovog univerziteta može samo dograđivati, jer je i većina profesora završila studije u Njujorku. Visina školarine je primerena strukturi studenata i njihovom budžetu. Za naše prilike to je značajan izdatak. Razmena iskustava Kada je u pitanju Beogradska filijala njujorškog Univerziteta, studiranje na ovoj prestižnoj ustanovi je počelo 2005. godine. Ambiciozna direktorka Miona Badžević, mlada magistrantkinja BU, bila je glavni organizator ovog studijskog putovanja. Iskustva koja se stiču u svetu, upravo, pokazuju da su ovakve posete veoma dobre. Naime, i Beograd i Atina preferiraju da u svojoj strukturi studenata imaju visokorangirane pozicije i znanje kandidata. To je neophodno kako bi se na vreme završile studije, i kako bi se novopečeni stručnjaci odmah uključili u procese rada. Nastavni plan i program prilagođen je edukativnoj prirodi nastave, a u okviru teorijskih dostignuća zaokružuje se ekonomska misao savremenog razvoja ekonomije u svetu. U toj interakciji obrazovnog sistema, veliki doprinos daju i gostujući profesori sa skoro svih prestižnih univerziteta u svetu, od Londonske visoke škole do Njujorka i Berlina... Inače, Njujorški univerzitet u Beogradu se nalazi na Senjaku, u ulici Andre Nikolića 29, preko puta švajcarske ambasade (www.UNYB.edu.yu). S druge strane, nivo i struktura obrazovanosti ljudskog resursa u preduzećima su garant doprinosu ekonomskog i društvenog razvoja. Statistički podaci pokazuju da zemlje koje imaju stručno osposobljene kadrove imaju daleko veću šansu u svetskoj podeli rada i ostvarivanju natprosečnog profita. S obzirom na to da stručnost i znanje zastarevaju zbog bržeg razvoja nauke, tehnike i tehnologije, za nesmetani rast i razvoj u budućnosti, potrebno je značajno ulaganje u obrazovanje i usavršavanje kadrova. Inovativna klima Na putu ka društvu znanja kojem stremi savremena civilizacija, sistem obrazovanja predstavlja jednu od osnovnih razvojnih poluga. On mora da stvori uslove da društvo bude inovacijski orijentisano, da stalno uči i bude osposobljeno za preduzetno uklapanje u kooperativne i kompetitivne strukture savremenog sveta. Inovativna klima, u svakom društvu i inovativno preduzeće, kao deo ekonomskog sistema u eri naučno-tehnološke revolucije, postali su osnovni preduslov razvoja i konkurentnosti. Kroz unutrašnje preduzetništvo najbolje se može realizovati sav potencijal ljudskih resursa, koji može iznositi upravo onoliko koliko je preduzetnički usmeren menadžment sposoban da razvija svoje i tuđe kreativne potencijale. Uostalom, razvijene zemlje imaju definisan školski sistem koji omogućuje saznanja koja su potrebna za edukaciju preduzetnika i njihovu primenu u praksi. Nije, onda, čudo što beleže natprosečne rezultate u inovacijama i vrlo visoki društveni bruto proizvod koji im omogućava visok standard i ekonomsku moć koju nerazvijeni moraju da poštuju. Pre otpočinjanja treće naučno-tehnološke revolucije preovlađujuće mišljenje bilo je ono po kojem je ogromna infuzija znanja koju su mladi ljudi dobijali u toku školovanja bila dovoljna i da može u potpunosti da im posluži u narednih četrdeset godina. Veći period vremena se mislilo da obrazovanje ima veze sa starosnim dobom i sa mestom odvijanja za svaki tip ličnosti i da, ranije ili kasnije, nastupi trenutak kada dalje obrazovanje u nekom striktnom smislu više nije potrebno. Nasuprot nekadašnjem pristupu da se znanje stiče do 25. godine života, učenje postepeno, ali neminovno, ulazi u red temeljnih, životno važnih ljudskih delatnosti sa perspektivom da se u pogledu značaja i vremena i energije koje iziskuje – izjednači sa samim radom. Sve više prolazi vreme kada se po završenoj školi i dobijenom poslu u određenoj profesiji ostajalo do kraja života. Obrazovanje u savremenim uslovima mora imati permanentan karakter, jer ono što se nauči u mladosti, ne može biti dovoljno u zrelom dobu. Ne može se očekivati od bilo kog sistema obrazovanja da bude u stanju da obezbeđuje usko specijalizovane kadrove kakvi će privredi biti potrebni u budućnosti, što neminovno zahteva nastavak obrazovanja u samoj praksi, kroz rad i uz rad. Sa otpočinjanjem treće naučno-tehnološke revolucije više ne postoji ekskluzivno starosno doba za bilo koji stepen obrazovanja. Na bilo kom mestu i u bilo kom starosnom dobu moguće je (ne i neophodno), sve više primati obrazovanje, koje treba da olakša da se neka profesionalna aktivnost odvija na najbolji mogući način. Odliv mozgova U toku tranzicije došlo je do velikog odliva intelektualnog kapitala iz postsocijalističkih zemalja. Najnovija pojava „odliva mozgova“, karakteristična za većinu zemalja, nije zaobišla ni Srbiju. „Brain dain“ dovodi do gubljenja najvrednijeg dela populacije, narušava starosno-polnu strukturu stanovništva (nosilac ovog procesa su ljudi od 23 do 45 godina), što vodi do gubitka kapitalnih investicija i gubitaka u kapitalu, koje su emigranti poneli sa sobom... Najveći deo nastalih troškova u obrazovanju, naročito u prošlosti, podmirio je društvo, a ne oni pojedinci koji su ga stekli i koji su napustili zemlju, a da društvu zauzvrat, nisu pružili protivuslugu. Nacionalni interes svake zemlje je da zadrži stručne kadrove. U savremenom svetu najveća komparativna prednost na planu korišćenja profitabilnog dela raspoloživog tehnološkog fonda su, upravo, ljudi. Masovan „odliv mozgova“ iz zemlje ima negativne posledice na stanje intelektualnog kapitala u njoj, a samim tim i na mogućnosti budućeg razvoja. Ljudski resursi izvor bogatstva U eri treće načuno-tehnološke revolucije, sve više se uvažava saznanje da kapacitet preduzeća ne zavisi samo od tehnološke modernizacije, vać i od nivoa obrazovanja i od uključivanja nauke u tehnološke i ekonomske procese. U uslovima sadašneg dinamičnog naučno-tehnološkog progresa, posebno se postavljaju veliki zahtevi prema kvalitetu ljudskog resursa kao glavnog izvora bogatstva jednog društva. Moderna privreda traži dobro obučenu, prilagodljivu radnu snagu, tako da obrazovanje i usavršavanje zaposlenih i menadžera, predstavlja nerazdvojni deo svake uspešne razvojne politike. Zbog toga što planiranje kadrova i njihovog obrazovanja predstavlja ključno pitanje svakog društva, ulaganje u obrazovanje kadrova ne bi se smelo tretirati kao vid potrošnje, već kao vid ulaganja u proširenu reprodukciju. Opstanak i razvoj savremene privrede pretpostavlja kao nužan uslov prisustvo i aktivnosti sve većeg broja visokoobrazovanih ljudi. Potreba za više znanja i veština, kao uslov za uspešno delovanje u poslovnom životu, uslovila je promene u sferi menadžmenta. Promene menadžment funkcije ispoljavaju se kao promene u pravcu sve većeg učešća aktivnosti kreativnog i inovativnog karaktera, nasuprot operativnih i ponavljajućih. Pomeranje težišta ka kreativnosti i inovativnosti, zahteva sve veći fond znanja koje je potrebno za uspešno obavljanje delatnosti menadžmenta, odnosno kako bi bili osposobljeni da upravljaju sopstvenom budućnošću, umesto da budu puke žrtve okolnosti. Obrazovan čovek u savremenom društvu svestan je činjenice da što više uči o svetu to njegovo saznanje o problemima koji su nerešeni, njegovo sokratovsko znanje o neznanju, postaje sve detaljnije i preciznije. Trijumf nad mudrošću U međusobnim odnosima moći i znanja određuje se karakter svakog vremena. U predmodernom svetu postojala je jednakost istine i dobra u smislu – Znanje je vrlina, dok se u savremenom svetu vrednost istine dokazuje silom – Znanje je moć! U prošlosti, znanje je bilo upućeno na moć, ali nije bilo identično sa njom. U postindustrijskom društvu, vrlo je jasno razdvojen svet znanja i smisla od tehnike vladanja, pri čemu je znanje izjednačeno sa moći. Tehničkoj vladavini podvrgavaju se sve šire oblasti ljudskog života, a racionalni automatizmi stupaju na mesto lične odluke pojedinaca i grupa. Saznanja u istraživačkom pogledu individue podležu zakonu rastuće specijalizacije, a to znači da se otežava i njihovo sažimanje. Neumitni napredak nauke i sticanje sve većeg znanja u sve užim oblastima, doprineo je efikasnijoj brizi za delove, ali uz zanemarivanje i čak, odbacivanje brige o celini. Pokušaj zamene mudrosti za „egzaktnost“, svođenje nauke na tehniku, samo još jednom pokazuju da ni moderna vremena nisu lišena slabosti. Zbir sofističkih partikularnih znanja, tj. samodovoljnost pojedinačnih veština, danas se uzdižu kao epohalni trijumf stručnosti nad mudrošću. Prekid homogenosti Sofističko partikularno znanje i efikasna briga za delove na kraju su ipak prevagnuli nad sagledavanjem celine, čak uz zanemarivanje i odbacivanje brige o celini. Napredak nauke uneo je prekid u homogenost poimanja sveta koje je, zahvaljujući aristotelovskoj filozofiji sačuvalo kanoničku vrednost za mnoge vekove. „Moderna nauka je dekonstruisala do tada jedinstvenu sliku sveta, a specijalizacija duha, kao i autonomnost različitih oblasti života, omogućile su pojavu različitih socijalnih grupa koje slobodno stvaraju sopstvene sisteme vrednosti, često sa univerzalističkim ambicijama i potrebom nametanja, tako da moderni svet ulazi u nesagledivi i nepredvidivi svet relativnosti u kreiranju novog društva“.

14.04.2009 Izvor: eMagazin

Znanje je moć!