eImenik

Znanje za poslovanje - Finansije


Zlata vredni termini Iako svakog dana gledate vesti na televiziji, emisije sa finansijskim temama, možda čak i sami radite u oblasti spoljne trgovine, postoje neki termini koji, ma koliko delovali trivijalno i opštepoznato, nikada nisu bili do kraja izdefinisani i razjašnjeni. Naime, da li ste znali da su devize i valute dva različita pojma? Da li znate šta su devizna tržišta? Da li znate šta su opcije, fjučersi i svopovi? I da li znate koja je razlika između dilera i brokera? Ako je Vaš odgovor na bar jedno od ovih pitanja negativan, pročitajte ovaj tekst. U svakom slučaju, s obzirom da se sva međunarodna plaćanja vrše u stranoj valuti, nije na odmet znati neke osnovne termine koji se pojavljuju u toj oblasti. Devize i valute Najpre, govoreći o samom sredstvu plaćanja – novcu, treba znati da postoje dve vrste stranog novca: devize i valute. Devize su sva kratkoročna potraživanja (do tri meseca) prema inostranstvu u stranoj valuti. Mogu se javiti u obliku svih vrsta plaćanja u inostranstvu i stiču se po osnovu izvoza robe i usluga ili pak unošenjem stranog kapitala ili nekih zajmova ili poklona. U širem smislu reči, u devize se uključuju i efektivne valute (gotov novac), pa i zlato. Devize mogu biti konvertibilne, nekonvertibilne, klirinške, neklirinške, čvrste i meke, promptne i terminske. Konvertibilne su one devize koje se mogu bez ikakvih ograničenja i formalnosti pretvoriti u bilo koju drugu devizu ili zlato. Nekonvertibilne se uopšte ne mogu pretvoriti u neku drugu devizu ili zlato, ili je ta mogućnost ograničena. Klirinške su one koje nastaju putem kliringa, dok neklirinške nastaju putem slobodnog deviznog plaćanja. Čvrste devize poseduju stabilnu međunarodnu vrednost, tj. stabilni kurs i mogućnost slobodne konverzije. Kod mekih je kurs kolebljiv, a mogućnosti raspolaganja ograničene. Promptne su devize sa kojima se može raspolagati odmah po njihovom sticanju, a terminske su one sa kojima se može raspolagati tek po isteku izvesnog roka (termina). Sa devizama se trguje na deviznom tržištu. Ono predstavlja organizovani oblik trgovine, na kome se u zavisnosti od kretanja odnosa između ponude i tražnje formira devizni kurs. Devizni kurs predstavlja cenu određene jedinice strane valute (1 ili 100) izražene u domaćoj valuti, odnosno on pokazuje koliko se za jednu ili sto jedinica strane valute može dobiti jedinica domaće valute (npr. za jedan evro se može dobiti 80 dinara). Devizni kurs je vrlo kolebljiva veličina, pod uticajem promena, tj. odnosa između ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu. Diler je trgovac devizama na deviznom tržištu. On radi u svoje ime, za svoj račun i na sopstveni rizik. Zarada će mu biti kursna razlika između kupljene i prodate vrednosti, a gubitak snosi sam. Na tržištu posluju i brokeri (agenti) koji obavljaju trgovinu u tuđe ime i za tuđi račun, radeći za berzansku proviziju. Terminski (hedžing) poslovi U cilju zaštite od promene deviznog kursa ugovaraju se terminski (hedžing) poslovi, tj. sklapaju se sledeći ugovori: opcije i fjučersi, kao i svop poslovi. Devizne opcije mogu biti kupovne i prodajne. Kupovna opcija je ugovor koji predstavlja pravo, ali ne i obavezu da se određeni iznos deviza (valuta) kupi po ugovorenom kursu u određeno vreme ili na određeni način. Kupac plaća prodavcu tzv. opcionu premiju, jer on očekuje da će zaraditi na povećanju deviznog kursa. Prodajna opcija je pravo, ali ne i obaveza da se određeni iznos deviza (valuta) proda po ugovorenom kursu u određenom vremenu ili na određeni dan. Prodavac plaća kupcu određenu premiju uz očekivanje da će ostvariti zaradu po osnovu smanjenja deviznog kursa. Devizni fjučersi su standardizovani transferabilni i zakonski sklopljeni ugovori kojima se uspostavlja obaveza da se po ugovorenom deviznom kursu kupi ili proda određeni iznos deviza u određenom terminu u budućnosti. Kupovinom fjučers ugovora ostvaruje se zarada ako kurs raste, a gubitak ako pada. Razlika u odnosu na opcije je što su opcije ugovori sa pravom, ali ne i obavezom, a fjučersi su ugovori sa neodložnom obavezom. Svop je istovremena promptna prodaja i terminska kupovina istog iznosa date devize. Ovim se obezbeđuje zaštita od rizika promene deviznog kursa. Devizni kursevi iste devize na dva različita tržišta mogu biti različiti. Ako se neka deviza kupi na deviznom tržištu na kome je niži devizni kurs i istovremeno proda na deviznom tržištu na kome je viši devizni kurs, ostvaruje se dobitak po osnovu kursne razlike. Ovo se naziva arbitraža deviza. Žiralni ili efektivni strani novac Pod valutama se podrazumeva efektivni strani novac (gotov novac) koji je u nekoj stranoj zemlji zakonsko sredstvo plaćanja. Dakle, razlika između deviza i valuta je u tome što su devize žiralni, a valute efektivni strani novac. Pod valutama se ne podrazumevaju čekovi, akreditivi u stranoj valuti konkretne zemlje, menice. Pri kupovini strane valute banke su izložene riziku da je ona falsifikovana ili već povučena iz opticaja u datoj zemlji. U praksi se razlikuju dve vrste valuta jer banka ne nastupa isto pri kupovini svih stranih valuta, a to su kurentne i egzotične. Kurentne valute su one koje su prisutne u svakodnevnom prometu, za koje se pouzdano zna da su prave i da su u opticaju u nekoj zemlji. Njih banke otkupljuju odmah od komitenata isplaćujući njihovu protivvrednost u domaćem novcu. Egzotične su gotovo nepoznate, ne zna se tačno da li su u opticaju i ne zna se tačno njihov kurs. Njih banka prvo prima od komitenata, s tim da će ih obračunati tek po njihovoj naplati, tj. kad od svog inokorespodenta primi izveštaj da je protivvrednost odobrena na račun. Na valutnom tržištu se vrši kupovina i prodaja valuta po određenoj ceni koja zavisi od odnosa između ponude i tražnje. Valutni, odnosno inervalutni, odnosno devizni kurs je cena jedinice (1 ili 100) strane valute izražene u novčanim jedinicama domaće zemlje. Određivanje kursa strane valute zove se kotiranje. Na valutnom tržištu prodavci stranih valuta su: izvoznici roba i usluga (spoljnotrgovinska, transportna preduzeća), osiguravajuća društva, banke, strani turisti, primaoci doznaka iz inostranstva, subjekti koji stiču stranu valutu u vidu interesa od zajmova i dividendi i raznih dobiti od plasiranja kapitala u inostranstvu, inostrani ulagači kapitala u dotičnu zemlju. Svi oni formiraju ponudu stranih valuta na valutnom tržištu. Kupci stranih valuta na valutnom tržištu su: uvoznici roba i usluga, građani koji odlaze radi putovanja u inostranstvo, lica koja šalju novac u inostranstvo, lica koja imaju obaveze kod plaćanja interesa ili dividendi ili koji pribavljaju strane akcije ili neku imovinu u inostranstvu. Oni formiraju tražnju na valutnom tržištu. Devize i valute su dakle dva slična, ali nikako ista pojma. U praksi se može dogoditi da banka preko svojih šaltera kupi više valuta nego što joj je stvarno potrebno za šaltersku prodaju. Taj višak će banka poslati svom korespodentu u nekoj stranoj zemlji sa nalogom da joj se taj iznos odobri na računu, čime se valute pretvaraju u devize. Obrnutim postupkom se devize pretvaraju u valute. Zapravo, uprkos pompeznim i ozbiljnim terminima, očigledno je reč o veoma jednostavnim kategorijama novca, koje predstavljaju deo svakodnevice svakog iskusnog trgovca i bankara. Valutni kursevi Postoje zvanični i privatni valutni kurs. Zvanični valutni kurs se određuje na efektnoj berzi od strane centralne emisione banke dotične države i postoji u svim zemljama koje primenjuju valutna ograničenja. Privatni valutni kurs se formira na slobodnom valutnom tržištu i obično se objavljuje od strane privatnih banaka. Valutni kurs se formira pod uticajem kretanja ponude i tražnje na datom valutnom tržištu i u datom momentu predstavlja cenu strane valute. Na slobodnom valutnom tržištu (bez valutnih ograničenja) on je podložan kolebanjima. Pretvaranje jedne valute u drugu primenom određenog kursa predstavlja konverziju valuta.

10.04.2009 Izvor: eMagazin

Zlata vredni termini