eImenik

Znanje za poslovanje - Internet


Web logovi Po svemu sudeći, svaki “zanimljiv” istorijski period iznedri barem po jedan sopstveni i za njega karakterističan medijum. Pre nešto više od decenije, Prvi zalivski rat izbacio je u orbitu CNN, koji se danas smatra neprikosnovenim gospodarom globalnog informativnog prostora. CNN je tada postao više od televizije, više i od simbola reporterskog, odnosno novinarstva sa lica mesta, prerastavši u fenomen koji ne prati, već anticipira i produkuje događaje. Avaj, malo u šali, više u zbilji, mnogi su od tada izricali kletvu: “Dabogda ti u zemlju došla CNN-ova ekipa!”. Tako je CNN za mnoge postao jedan od stubova globalnog (ili globalističkog) društva – ma koja sve značenja taj pojam imao. U međuvremenu, između dva zalivska rata, svetu se “opasno” desio Internet. Šarenilo prostranstava virtuelnih zajednica i lokacija učinilo je Makluanovu smelu viziju o svetu kao globalnom selu najobičnijom izanđalom poštapalicom (po mnogima, kvalitet je izostao, pa živimo u globalnoj selendri, ali je to već jedna druga priča). Elem, nije prošlo mnogo, a svetsku su Mrežu analitičari i ini “krstili” veoma zvučnim epitetima: “Mreža svih mreža”, “Apsolutni globalni prostor demokratije”, “Skup velikog broja disperziranih zajednica”... Svim tim odrednicama, nekoliko stvari je bilo zajedničko – da na Internetu vlada odsustvo bilo kakve cenzure, apsolutna demokratija i sloboda govora i izražavanja, kao i nepostojanje bilo kakvog (državnog) autoriteta sile... Rečeno jezikom serije The Simpsons: “Suckers!”... Komercijalizuj ili propadni! Ostajući u domenu izvesnog, Internet je zaista bio i ostao sredstvo masovne i lake komunikacije među ljudima sa svih meridijana. No, njegova u početku veoma raštrkana i frivolna priroda počela je drastično da se menja onoga momenta kada je bauk recesije nasrnuo na globalne (čitaj: američku i pridružene joj) ekonomije, pogađajući svom silinom sektor informacionih i komunikacionih tehnologija, od koji je Internet najvažnija. Do tada uglavnom nekomercijalne prirode, sadržaji na njemu su se suočili sa neminovnošću – komercijalizacija ili propast. Iako su, iskreno rečeno, mnogi uspeli da se komercijalizuju, pa svejedno propadnu, profit kao merilo on-line egzistencije postavio je svoje standarde i na ovom polju, među kojima se nalazi i – možda malo nezgrapno reći – ukrupnjavanje. Ukrupnjavanjem, mali i slobodni postali su ili mali i beznačajni, ili veliki i značajni ili nepostojeći. “Crni talas” sloma ICT tržišta sa prelaska iz starog u novi vek retko ko je preživeo, a da je svoje postojanje bio započeo upravo na Internetu. OK, svi će uglas reći: “Amazon.com”, ali neka takvi naprave sasvim površno istraživanje i shvatiće da ni najveća svetska (on-line) knjižara nije počela “iz garaže”, nego na bazi jake ideje, potpomognute jos jačim investicionim kapitalom (vidi tekst “Lasta i proleće” u 1. broju). Što se medija tiče, veliki i moćni u starom ruhu, postali su takvi i u elektronskom. Pomenuti CNN ima svoj sajt koji od silnog priliva posetilaca pukne kao zrela kajsija svaki put kad se u svetu desi neko... zlo, ma koliko jaki serveri ga održavali na Mreži. Time je CNN postao (i) CNN.com, BBC – BBC.co.uk, New York Times – nytimes.com i, obrni-okreni, shvatismo da informacijama na Netu vladaju oni koji njima vladaju i van njega. A gde je tu glas “malog čoveka”? Web log – forma pojedinca Zaista, od sve te halabuke medijske mašinerije, prija topla jutarnja kafa i iščitavanje redaka koje je napisao neko “od krvi i mesa” i ko je pismen, a nije zapenjeni novinar nekog medijskog koncerna. Sva je prilika da se tako nešto još može pronaći samo u Web logovima (skraćeno: blogovima). Blogovi predstavljaju novu formu izražavanja na Internetu – lični, odnosno nekomercijalni web prostor, na kojem njegov autor u formi dnevnika iznosi sopstvene stavove o određenim temama i koji se veoma često (najčešće dnevno) ažurira novim unosima. Prvi blogovi javili su se 1998. godine i njihovi prvi autori bili su ljudi koji su se razumeli u HTML programski jezik, barem onoliko koliko je bilo neophodno za kreiranje jednostavne blog forme i koji su imali dovoljno volje i inspiracije da redovno pišu o onome što ih interesuje. Pravi bum blogova, međutim, desio se pojavom besplatnih i svima dostupnih alata za njihovo pravljenje (Pitas, Blogger i drugi), kojima se pristupa iz bilo kog web čitača i gde se sadržaj unosi kucanjem teksta u odgovarajući formular i objavljuje jednim jedinim klikom miša. Web iz drugog ugla Prvi blogovi bili su koncipirani krajnje jednostavno – mnoštvo autoru omiljenih linkova ka različitim sajtovima, poneki komentar i crtica ličnih promišljanja. Dakle – donekle modifikovana forma starih, dobrih dnevnika. Ove koncepcije se i dan-danas pridržava veliki broj ‘blogera’, mada je primetna tendencija da se blogovi šire i da postaju otvoreni za postavljanje komentara čitalaca, pretvarajući se na taj način u posebnu vrstu moderisanih (dirigovanih) diskusija na aktuelne šlagvorte tvorca bloga. Posebna draž je neretka tendencija autora da zapali javnost koju okuplja, pogotovo ako je reč o političkim temama. Stvar je ličnog stila kako će se taj efekat postići, ali je jasno da su najbolji oni blogeri kojima to uspeva u svega par efektnih rečenica. Povod za žučnu diskusiju se po pravilu uzima iz nekog od etabliranih medija, odakle se ekstrahuje neki članak, da bi se potom autor bloga obrušio na isti, postavljajući mu sadržajne, koncepcijske, logičke ili ideološke izazove. Bloger zapravo radi za vas! On marljivo (iz entuzijazma ili – češće – profesionalnih razloga) surfuje webom i uspeva da “iščačka” najzanimljivije, najprovokativnije ili najidiotskije materijale koji su u vezi sa temom koju pokriva i prezentuje ih vam, uz “prigodan” komentar. Time vam on skreće pažnju na ono što bi vam po svojoj prilici izmaklo pažnji i što je teško “izbunariti” sa weba i na taj način postaje svojevrstan filter i sakupljač resursa informacija, razbacanih po nepreglednom Internetu. Socijalna dimenzija Blogeri predstavljaju posebnu zajednicu na Internetu, koja drži do svoje autentične, britke reči i skidanja okova samocenzure. Među njima je izražena velika solidarnost i konsenzus oko zajedničkih projekata, što inače nije karakteristika gotovo nijedne druge on-line zajednice. Ne mali broj njih nastupa sa ideološkim pretekstom, boreći se protiv “zala globalizacije i njihovih medijskih eksponenata”. Imali ovu (ili neku drugu) ideološku konotaciju ili ne, blogovi i njihovi tvorci su zaista jedini preostali antipod mas-medijima i simboli pojedinačnog angažmana koji prkosi uniformnosti i agresivnosti velikih news sajtova. Poseban kuriozitet, međutim, jeste činjenica da su najpoznatiji i najprominentniji blogovi oni koje vode poznati novinari velikih medijskih kuća (www.andrewsullivan.com, www.petermaas.com i drugi). Sem što su interesantni (bilo da se slažete sa iznetim stavovima ili čisto fenomenološki), oni ukazuju na jednu od tendencija web loga, kao najdinamičnije Internet forme – preveliku masovnost. Kako je pravljenje bloga postalo pristupačno svakom iole pismenom čoveku, tako je postalo sve teže snaći se u šumi novih ostvarenja. Poseban paradoks jesu neki od najnovijih blogova, koji umesto da insistiraju na nezavisnosti stavova autora, izgledaju kao da ih je sastavljao propagandni tim neke zemlje/kompanije/interesne grupe ili lobija. No, i propagandističke ideje spadaju u slobodu izražavanja, te stoga nikad ne smetnite s uma da svaki blog treba uzimati s jedne strane kao dragocen izvor informacija i drugačijeg viđenja nekog fenomena u odnosu na etablirane medije, a sa druge strane kao veoma ličan stav neke osobe, sa svim rizicima i ograničenjima koje takva pristrasnost sa sobom nosi. Iračka kriza kroz logove www.warblogging.com www.dailykos.com www.warincontext.com www.philcarter.blogspot.com www.blogsofwar.com www.command-post.org

17.04.2009 Izvor: eMagazin

Web logovi