eImenik

Znanje za poslovanje - Društvo


Talentovana deca na pogrešnom putu Mogućnosti zloupotrebe Interneta zavise od tehnološkog i infrastrukturnog razvoja države, ali takođe i od pravnih normi koje omogućavaju rad mnogih elektronskih servisa – finansijske transakcije, sloboda govora, anonimnost, garancija privatnosti... Svi uslovi koji obezbeđuju slobodno korišćenje medija i anonimnost, nažalost, ujedno su i instrumenti za kvalitetniju zloupotrebu i kriminal na Internetu. Za razliku od drugih masovnih medija (TV, radio), gde je pojavljivanje uglavnom pravno legitimno, Internet je specifičan po svojoj slobodi pojavljivanja na njemu. S obzirom da je Internet pojam za niz povezanih mreža u javnom i privatnom vlasništvu, globalna odgovornost za sadržaj ne postoji. Svako fizičko i pravno lice može posedovati svoj delić Interneta, biti u potpunoj anonimnosti i izlagati materijal po želji u zavisnosti od zakona o medijima u državi gde je registrovan sajt (tekst: „Pravna i tehnička struktura Interneta”). Zločin bez dokaza Kada povežemo sve pomenute osobine globalne mreže dobijamo odlično oruđe za kriminal, nema mesta zločina, otisaka prstiju, svedoka i drugih materijalnih dokaza. Sve se dešava u optičkim kablovima. Ali zločin postoji, postoje i žrtve i počinioci, a i binarni dokazi. U pravno i ekonomsko razvijenim zemljama, gde je elektronska komunikacija i verifikacija (elektronski potpisi) nesputana, a baze podataka korisnika uredne i ažurne, mogućnosti za zolupotrebu su velike. Platne kartice i računi banaka su, svakako, najinteresantniji plen virtuelnih gusara koji za kriminalno delo koriste modernu tehnologiju. Jednako su u upotrebi i sistemi prevare koji računaju isključivo na neznanje i nesmotrenost korisnika. Lažni sajtovi su upereni ka korisnicima koji bez mnogo razmišljanja ostavljaju lične podatke i brojeve kartica i tako se odmah hvataju u zamku. Druge vrste sajtova sugestivno deluju uvlačeći posetioce u sekte i razne vrste manipulacija. Posebno je značajan vid zloupotrebe Interneta čija su ciljna grupa korisnici koji svesno upotrebljavaju ponuđene servise – pornografske i sajtove sa nelegalnim artiklima, piratskim materijalima, ali i mnogo opasnijim stvarima. Na hiljadama svetskih sajtova prodaju se oružje, ljudski organi, krv, trguje nerođenom decom (vrbuju se devojke koje uz novčanu nadoknadu abortiraju i svoju nerođenu decu daju za eksperimente u industriji lekova i kozmetike)... Ovde ćemo, međutim, pomenuti samo zloupotrebe koje se tiču direktno dece. Ko čeka u chat-roomu? Chat je na prvom mestu po učestalosti upotrebe. U virtuelnim sobama za „razgovor” često se kriju pedofili i trgovci robljem koji vrebaju naivni um deteta. Manje opasni su lovci na brojeve platnih kartica i informacije o porodičnim odmorima i drugim aktivnostima na osnovu kojih se planiraju provale u stanove i krađe. Postoje slučajevi u kojima deca namerno odaju brojeve kartica svojih roditelja u zamenu za procenat koji im podiže mesečni džeparac. Zakon na Zapadu omogućava da maloletne osobe imaju svoje platne kartice i račune u bankama koji im omogućavaju novčane transfere bez kontrole druge osobe. Na drugom mestu su sajtovi koji maloletnicima obećavaju honorare za erotski i pornografski materijal. Ovi sajtovi se ne bave lažima, zaista plaćaju dobar džeparac za materijal koji će se naći na Internetu. Ceo posao je digitalan, dete se prijavljuje putem weba, ostavlja podatke (može i lažne) i pravi broj računa na koji će stići honorar, potom šalje svoje digitalne fotografije, a zauzvrat dobija dogovorenu sumu novca. Roditelji nisu svesni honorarnog posla svog deteta. Procenite sami koja je verovatnoća da dete kasnije bude uvučeno u pornografsku industriju. Pojava piramidalnih distribucija opijata, medikamenata koji se koriste isključivo u bolničkim kontrolisanim uslovima i spadaju u grupe droga, pa čak i regularnih narkotika koje nalazimo na tržištu (po principu multilevl) i drugih nelegalnih preparata, omogućava dobar dodatak mesečnom džeparcu. Takva deca bivaju iskorišćena da drugarima propagiraju popularne nelegalne i štetne lekove, stimulativna sredstva, preparate za fitnes... a zauzvrat dobijaju procenat i poziciju na dilerskoj piramidi. Poražavajuća je informacija da je sve više primera koji govore da i deca organizuju svoj „mini kriminal” ili se svesno uvlače u online industriju. Prevara na Internetu je jednaka krađi u prodavnici ili nasilju nad drugom osobom. Međutim, pošto žrtva nije vidljiva, osećaj odgovrnosti i straha je manji. Ovakvi slučajevi su u direktnoj vezi sa vaspitanjem deteta i moralnim normama koje im roditelji prenesu. Rešenje kompletnog problema, ma koliko to izgledalo komplikovano, u suštini je veoma jednostavno – ono je u roditeljskom odgovornom pristupu deci i njihovim uređajima uz pomoć softverskih „policajaca”. Iz primera razvijenih zemalja možemo naučiti mnogo i predvideti razvoj zloupotrebe na domaćem Internetu u budućnosti. Zloupotrebe će biti sve više kako se svakodnevni život bude sve više vezivao za mogućnosti Interneta. Ovaj trend niko ne može sprečiti niti usporiti osim preciznih i ažurnih državnih aparata. Ipak, slučaj i odgovornost svakako ne treba prepuštati drugima. Svaki roditelj je odgovoran za svoje dete, za njegovo ponašanje i rizike u koje upada. Svi primeri nam govore da su žrtve napada same dospele u opasne situacije i od sebe napravile mete. Pitanje je samo koliko je potencijalna meta spremna prići napadaču. Ukoliko postoji dovoljna distanca Internet je potpuno bezbedan medij i služi svojoj pravoj nameni. Nemoćni softver Iskustva Zapada su takođe pokazala u kolikoj meri je tehnologija (ne)sposobna da odbrani pojedinca ili opremu na kojoj radi. Statistika velikog broja slučajeva napominje da su softverska rešenja samo blaga barijera i da celi sistemi zavise samo od upornosti i znanja zlonamernika. U slučajevima prevara, softveri nemaju baš nikakvu moć. U pitanju je komunikacija između napadača i žrtve, što može da kontroliše jedino roditelj. Statistike pokazuju da su u poslednje vreme maloletnici sve češće sami počinioci sajber prevara, upada u računarske mreže, otimanja podataka... Praktično, talentovana deca na krivom putu. To su deca sa visokim tehničkim znanjem koje se može upotrebiti u korisne svrhe, ali su se nekako odlučila za pogrešan put. Neki od njih završavaju u popravnim domovima, a neki u kompanijama koje njihovo znanje koriste za razvoj svojih sistema. Ipak, to svakako nije pravi put da se bude primećen. Možemo se samo nadati da će nas pomenuta iskustva naterati da razmislimo nekoliko koraka unapred i da koliko god je moguće usporimo negativne tedencije globalne mreže na našim prostorima. Daleko od kazne Primera za zloupotrebe Interneta ima mnogo, ali su retki vlasnici pomenutih sajtova koji krivično odgovaraju za svoja dela, dok je na hiljade onih koji nikada ne stignu do suda krijući se u anonimnosti Interneta. Za sada pošteđeni Iako je internet globalna mreža njegova upotreba zavisi od lokalnih tehničkih znanja i mogućnosti. Zbog toga i zbog još uvek ograničene elektronske komunikacije na našim prostorima, većina ovih sistema ne deluje u Srbiji. Ali, razvoj teče brzo...

09.04.2009 Izvor: eMagazin

Talentovana deca na pogrešnom putu