eImenik

Znanje za poslovanje - Internet


Svinje i šljive Lazar Stojanović, autor višestruko zabranjivanog filma “Plastični Isus”, zastupao je tezu po kojoj su Srbi pod Turcima sasvim lepo živeli: pronašli su svoju “tržišnu nišu” u proizvodnji svinja i šljiva (čitaj rakije) za koje državni monopol Otomanskog carstva nije bio zainteresovan; od toga su pristojno živeli i bogatili se izvozom, tj. švercom. U prošlom broju smo pričali o (ne)uspešnosti velikih trgovaca na webu, a danas ćemo se pozabaviti njihovim balkanskim pandanima. Kafana i trgovina Od pomenutog Osmanlijskog vremena obrazac zarađivanja na ovim prostorima se neznatno promenio: ostala su na snazi 2 osnovna pravila: proizvodnja dobara i usluga sa izraženom lokalnom obojenošću i trgovačko-izvozna orijentacija. Istorija bogaćenja u Srba priznaje trgovinu i ugostiteljstvo, sa manje ili više elemenata krijumčarenja, kao prohodne staze ka imetku. Tek u novije vreme novobogataši se regrutuju i iz redova neimara, mada ni bliskost sa vlašću nije bez svojih argumenata, iako je domet te metode kratkotrajan – sa promenom vlasti menjaju se i titulari vlasništva. Prethodna teza postaje uverljivija kada ustanovimo da su na srpskom netu najuspešniji proizvodi “cafei” i “shopovi”. Da li? Na internetu su, uostalom kao i u ekonomiji uopšte, najvidljiviji maloprodajni poduhvati prodaje robe široke potrošnje, što ne znači da su takvi i najuspešniji. U svakom slučaju, još od Fordovog T-modela masovna proizvodnja (ali i prodaja) postaje parametar uspešnosti. Šta je drugo moglo da bude prvi izvozni bum srpskog interneta nego prodaja “nosača zvuka” folk-muzike - zadovoljava kriterijum endemskog proizvoda i orijentisan je ka izvozu, a ne treba ni zaboraviti piratsku i poresko-utajivačku dimenziju cele industrije. Nostalgija united Prvi je kapitalizovao nostalgiju 2. i 3. generacije gastarbajtera www.balkanmedia.com - nametnuli su se još 1997-98. godine. U nekoliko intervjua vlasnik je objavio iznose zarade koji višestruko nadmašuju one koje je prijavio poreznicima, tako da nam jasna dimenzija cele priče izmiče – u svakom slučaju, nije se radilo o sitnišu. Dobitak na mostu je izgubljen na ćupriji – gubici su se pojavili u pokušaju proširenja na unutar-balkansko tržište: investicija u www.pretrazivac.com je na vreme napuštena.U međuvremenu BM je ostao najveći na tržištu uprkos brojnim epigonima. Činjenica da je od početka ciljao nešto širu publiku nego što je to Srpska dijaspora se pokazala kao dugotrajna i isplativa. Za vreme bombardovanja 1999.godine, tri su se prijatelja sastala i napravila www.yuamazon.com – a malo kasnije www.yu4you.com. Ideja je obuhvatala “hommage” Amazonu a ne puko kopiranje modela. Medjutim, informaciona distorzija je dovela do smešnih predubeđenja – sajt se ovde smatrao Amazonovom filijalom, dok je od strane Amazona doživljen kao bogata i opasna konkurencija. Y4Y je i danas ostao veran premisi “mušterija je Bog” po kojoj je www.amazon.com i postao poznat. I dalje je teško napraviti nešto novo u odnosu prodavac – kupac što Amazon nije već patentirao. Na sličnom nivou se nalazi i web prodavnica www.robnakuca.com koja radi iz Švajcarske, što ih, kao i BM, stavlja u favorizovani položaj u odnosu na igrače sa domaćeg terena. Balkan Media ima, naprimer, odavde samo sanjanu mogućnost prodaje robe pouzećem u čak 12 zemalja Evrope. Istočno od Raja Ponoviti uspeh web-knjižara nije bio lak zadatak u domaćim uslovima, na primer www.knjizara.com se nije proslavila a dobila je konkurenciju www.plato.co.yu i www.gerila.com. U svakom slučaju, Srbi ne spadaju u najpismenije nacije – više smo okrenuti vizuelnim elementima kulture, što se isplatilo svakom ko je prodavao video-zapise. Mnogi drugi su pokušali sa šopovima i ubrzo ih zapustili/napustili. Dejan Radovanović iz “Yu4you” kaže da su oni došli do stadijuma kada im je web-prodavnica hobi koji ih ne košta novca, samo slobodnog vremena. “U zemlji koja nema transportnu, poštansku, zakonsku, bankarsku i telekomunikacionu infrastrukturu, iluzorno je očekivati nagle uspehe. Mi sada imamo “know-how”, zastupnici smo jakih domaćih proizvođača i spremni čekamo trenutak kada ćemo moći da to naplatimo. Mnogo je poseta na sajtu a malo prodaje – za sada razvija se brend. Mi ovo još uvek doživljavamo kao eksperiment.” Jedna od retkih uspešnih priča u internet trgovini je www.maxi.co.yu, ali i to verovatno zato što im je web tangencijalna, usputna zanimacija. Istovremeno, C-Marketov pokušaj slične vrste je tiho propao. Prodavnica B92 sajta se pametno i polako razvija, kao i sajt knjižare Plato, ali to su opet primeri tangenti na neke druge krugove. “Retail business” svuda u svetu zahteva velika početna ulaganja tako da nije čudno da ih najlakše podnose oni koji već imaju dobro razvijen “zemaljski” posao.. Dok u svetu plamen internet-trgovine potpaljuju poreska oslobađanja (izvoz), dok poštanski i transportni servisi u “niskom startu” čekaju pucanj prodaje, dok su cene usluga niske - kod nas je kompletna servisna infrastruktura rudimentarna, stanovništvo osiromašeno. A bez kupovne moći nema ni masovne potrošnje. Sunce orijenta Pored svih nabrojanih mana hrabri činjenica da je Srbija, u poređenju sa istočnijim okruženjem, daleko prisutnija po ponudi svojih proizvoda na internetu nego što bi se to pretpostavljalo. Šef nabavke u DelJug-u, najvećem domaćem proizvođaču sladoleda, informacije o svim neophodnim komponentama proizvodnje može naći za nekoliko minuta na net-u. Dejan Radovanović na kraju uz osmeh zaključuje: “Kao što se sa uvođenjem naizmenične struje promenio život ljudi – ulice su postale osvetljene, noćni život je procvetao - pozorišta, restorani... - tako je internet promenio mogućnosti povezivanja ljudi. Srbija, kao i uvek kasni, ali neki od nas su već zauzeli svoje mesto na peronu i čekaju taj voz koji mora doći”.

17.04.2009 Izvor: eMagazin

Svinje i šljive