eImenik

Znanje za poslovanje - Poslovanje


Svetla su se upalila Kasno jesenje sunce je u Londonu posebna privilegija. U Kovent Gardenu, na terasi grčke taverne zgodno smeštene ispod prozora partnerske PR kancelarije, hladno belo vino pratilo je okrugli sto i kreativnu sesiju nekoliko urednika, bankara, lobista i stručnjaka iz oblasti komunikacija. Novi posao na Bliskom istoku zahtevao je kolektivni doprinos različitih profesija gorućoj temi tzv. društvene odgovornosti korporacija (Corporate Social Responsibility - CSR). Značaj društvene odgovornosti za poslovanje korporacija Zašto je pitanje korporativne društvene odgovornosti postalo aktuelno i važno u smiraj radne nedelje? Koncept društvene odgovornosti preduzeća naglo je dobio na značaju tokom 2001. i 2002.g. Erozija poslovnog morala postala je opšti civilizacijski trend. Skandali u velikim korporacijama, koji su pogodili čitav svet, ukazivali su na globalni fenomen. Poslovanje na granicama sive ekonomije nije bilo koncentrisano samo na nerazvijene regione, kao što je naš. Čak i zemlja reda, rada i discipline kao što je Nemačka beležila je rast sive ekonomije. Tada su se vratolomno srušili Enron, Andersen, WorldCom, Adelphi u SAD, Neuemarkt u Nemačkoj, HIH u Australiji, Marconi u Velikoj Britaniji. Heroji korporativnog liderstva, Džek Velš iz General Electric, Žan Klod Mesijer iz Vivendija, Majkl Ajmer iz Disneya, su iz redova idola prešli preko noći u magareću klupu. Poverenje javnosti je poljuljano. Nedavno istraživanje Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa na tu temu obuhvatilo je 34.000 ispitanika iz 46 zemalja. Istraživani su stavovi javnosti o vlasti i biznisu i glavni rezultat bio je dramatičan pad poverenja, pri čemu 52% ispitanika ne veruje velikim globalnim kompanijama, a 48% ne veruje velikim nacionalnim kompanijama. Liderima NVO se veruje više nego liderima u biznisu i vlasti, a veruje im 56% ispitanika, dok Ujedinjenim nacijama veruje 42%, religijskim vođama 42%, a liderima zapadne Evrope veruje 36% ispitanika. Još su mi sveža sećanja na 1998. i 1999. godinu kada sam, za potrebe tadašnjeg telekomunikacionog klijenta iz SAD, vodila pregovore sa francuskim telekomunikacionim i medijskim gigantom Vivendijem. Gospodin Mesijer bio je tretiran kao božanstvo. Svaka njegova reč, opaska, čak i hobi, skijanje, analizirani su sa posebnim divljenjem. To je bilo vreme “na vrhu”. A onda se desio krah. Sa padom Enrona i septembrom 2001. desio se kraj jedne ere. Ere prikrivenog i mutnog poslovanja. Tada je počela nova era. Zahtevi su znatno stroži. Javnost rada i odgovornost velikih korporacija više nije luksuz i arbitrarna odluka lidera sa ličnim etičkim principima. Sada se zahteva da cele kompanije posluju otvoreno i po etičkim kodeksima. Polarizovana realnost Ali problem se tek otvara. Može li se uopšte “raditi uspešno - radeći dobro”? Mladi kolega iz ugledne engleske lobističke kuće priznaje polarizovanu realnost: Da, kompanije rade u kompleksnom globalnom okruženju punom rizika i mogućnosti. Da, korporacije su 24 sata dnevno pod lupom medija, ispituju ih sofisticirani anti-biznis i anti-tehnološki aktivisti. Ali novi vek nedvosmisleno zahteva da poslovni uspeh ne znači samo finansijski rezultat i profit. Možda se sa time ne bi složili neki “trickle down” kapitalisti, koji veruju da je od direktnih davanja državi korisnija posredna korist koju poslovi donose svojim nesputanim razvojem. Zahtevi novog doba su da se radi sa usađenim osećajem za odgovornost i za vraćanje zajednici u kojoj se radi. To ne zahtevaju samo ekološki aktivisti, grupe potrošača ili male interesne grupe. Cela javnost je podigla standarde očekivanja. Zaposleni zahtevaju informacije i tretman, kupci svoja prava na kvalitet i korektan odnos, zajednica ima svoja očekivanja, kao što ih imaju i razne druge interesne javnosti. Uspešne kompanije danas moraju da postignu oba cilja - i profit i odgovornost. Integritet u poslovanju danas zahteva posebnu integrativnu snagu da se zajedno drži veliki broj važnih i često suprotstavljenih interesa i snagu da se lični moral i rukovodeći interesi dovedu u istu ravan. Direktor ne može da svoje stavove o moralu drži u posebnom sefu, rezervisanom samo za najočiglednije slučajeve. Odgovornost preduzeća još uvek za svakoga predstavlja nešto drugo. Nema jedinstvene definicije ili neoborivog standarda za kvantifikaciju kompanijske privrženosti etičkom kodeksu poslovanja. Filip, bankar, učesnik našeg okruglog stola, ukazao je na izveštaj velike konsultantske kuće Arthur D. Little, u kojem se iznosi da su neke kompanije u strahu od prozivanja za oholost i tajnovitost počele da idu u drugu krajnost i preteruju sa količinom informacija i studijama slučaja u svojim izveštajima o korporativnoj odgovornosti. Takvo mnoštvo više doprinosi zbunjivanju, nego što otkriva. Dakle, put se još uvek trasira, ali je proces izgradnje nezaustavljiv. U svetu nesigurnosti - ima malo izvesnosti, osim smrti i poreza! U odsustvu izvesnosti, otvorenost i odgovornost kompanije, koja pritom ume i da predviđa promene i uskladi odnose sa svojim javnostima, predstavljaju svetla koja osvetljavaju put ka uspešnoj strategiji upravljanja. Praćenjem osnovnih principa društvene odgovornosti uvećava se snaga biznisa da pomogne da se gradi zdravo i uspešno društvo u kojem i on sam posluje. Autor je konsultant u oblasti poslovnih strategija kompanija i vlasnik konsultantske kuće Bovan Communications

14.04.2009 Izvor: eMagazin

Svetla su se upalila