Znanje za poslovanje - Poslovanje

Šta je to logistika?

Sve češće se u svakodnevnom razgovoru i u sredstvima javnog informisanja mogu čuti izrazi kao što su "logistika...", "pružamo logističku podršku", "da li vam je potrebna logistička podrška?" i slično. U našim okolnostima termin "logistika" zvuči novo, drugačije i referentno, pa nije ni čudo što ovaj pojam, iako nedovoljno poznat, počinje da se koristi u svrhu postizanja konkurentnosti, najčešće trenutne, u odnosu na okruženje - bilo da se formira direkcija za logistiku, ili da se daje izjava na konferenciji za štampu, gde se pominju termini u vezi sa logistikom.

U cilju ostvarenja što uspešnijeg poslovanja, poodavno je odgovoreno na pitanja “Kako proizvesti?” i “Kako prodati?”. Nakon industrijskog inženjerstva, koje je imalo glavnu ulogu da odgovori na izazove problema proizvodnje do 60-ih godina prošlog veka, marketing je preuzeo ulogu u približavanju proizvođača kupcu, odnosno potrošaču, kako bi proizvođač bio u mogućnosti da identifikuje i zadovolji želje i potrebe kupca.

Savremeno poslovanje je došlo do visokog stepena razvoja u davanju novih rešenja u cilju uspešnijeg poslovanja i davanju odgovora na novo ključno pitanje: kako ostvariti racionalno poslovanje ili proizvodnju i postati konkurentan na tržištu (po ceni, kvalitetu, asortimanu, rokovima...), kako se približiti potencijalnom kupcu i ostvarivati veći profit. U beskompromisnoj borbi sa žestokom konkurencijom, sprovođenjem poslovnih aktivnosti nije lako postići visoku profitabilnost, sa jedne strane, a zadovoljstvo potrošača i zaposlenih, sa druge strane. Visok nivo uspešnosti poslovanja danas se postiže racionalizacijom poslovnog sistema: nalaženjem i sprovođenjem najcelishodnijih koncepata i metoda za poboljšanje i usavršavanje sveukupnog poslovanja poslovnih sistema. Pristup koji u rešavanju problema racionalizacije dominira u razvijenom svetu jeste logistički pristup.

Pojam “logistika”

Početak upotrebe pojma “logistika” vezuje se za vojne nauke i vojnu primenu, pa je i prva definicija logistike imala taj smisao: “logistics” – vojno, služba pozadine, nauka o pozadinskoj službi (transport i pozadinsko obezbeđenje). Sam termin “logistika” je u pisanim dokumentima prvi put pomenuo Lav VI Mudri (vladao od 886.-911.) i to u vojnom smislu, obuhvatajući njime sve delatnosti oko priprema ratnih pohoda. Pre više od 150 godina, francuski general Baron Antoine Jomini je definisao logistiku kao: “Aktivnosti čiji je zadatak da vojne jedinice i opremu dopremi na mesto konflikta”. Pored prethodnog tumačenja, ima tvrdnji da izraz “logistika” potiče od grčke reči “logistikos” (ne reči “logos”), što znači “biti vešt u računanju, vođenju rata, u snabdevanju vojske i vojnih formacija na terenu”, ili kako neki tumače ovu grčku reč: “mislilac, odnosno čovek koji ispravno procenjuje i brzo odlučuje”. Poreklo samog naziva “logistika” može se dovesti u vezu i sa rečju “logika” – jer se logistika bavi logičkom integracijom određenih aktivnosti, koje vode postizanju određenog cilja.

Definicije logistike

Međunarodno udruženje logističara (SOLE) definiše logistiku u nešto užem smislu, sa stanovišta inženjerske primene: “Veština i nauka upravljanja, inženjerske usluge i tehničke aktivnosti koje se odnose na tehničke zahteve, projektovanje i razvoj, snabdevanje i obezbeđenje resursa za održavanje tehničkih materijalnih sredstava, sa ciljem da se pruži efikasna podrška planovima i operacijama”.

U smislu šireg značenja ovog pojma, mogu se navesti sledeće definicije: “Logistika je strategijski proces kojim preduzeće organizuje i podržava svoju aktivnost”; “Logistika je upravljanje svim aktivnostima koje doprinose cirkulaciji proizvoda i koordinaciji ponude i potražnje”; “Logistika obuhvata aktivnosti kojima se upravlja tokovima proizvoda i koordinaciju resursa i tržišta, ostvarujući potrebni nivo usluga sa najmanjim troškovima”. Britanski logistički institut definiše logistiku kao “vremensko pozicioniranje resursa u okviru lanca snabdevanja.”

Kao jedna vrsta definicije logistike, može se pomenuti i često citirana izjava visokog funkcionera Vlade SAD Kolina Pauela iz 2001.godine: “Amateri govore o strategiji, profesionalci o logistici”.

Definicije su se prilagođavale svrsi i primeni, tako da je J.P.Magee krajem 80-ih tvrdio da je reč logistika francuskog porekla (“loger” – nastaniti), a da u vojnoj terminologiji znači “način prevoza, snabdevanja i smeštaja armije”. Vremenom se logistika iz vojne upotrebe proširila na proizvodnju i tržište i našla i druge, veoma široke primene u tehnici, industriji, trgovini itd. Na taj način su vojni termini preneti u poslovni rečnik: “osvajanje” tržišta, “borba” za mušteriju, “napad” konkurencije i slično.

Logistika danas

Danas se logistika u razvijenom svetu bavi problemima obezbeđenja svih uslova potrebnih za uspešno funkcionisanje poslovnog, vojnog ili tehničkog sistema, odnosno organizacije, tako da izučava sve elemente integralne logističke podrške nužne da bi sistem izvršavao svoju funkciju na propisan i željeni način. Ovo znači da integralna logistička podrška obuhvata i elemente tehničkog karaktera (razvoj, proizvodnja, transport, snabdevanje, održavanje itd.), ali i elemente opšteg ili socijalnog (raspoloživost ljudstva, obuka, uslovi okoline), kao i ekonomskog karaktera (troškovi, obrtna sredstva, rentabilnost, profit).

Zadatak logistike je integracija materijalnih, informacionih i energetskih tokova u poslovnim, proizvodnim, uslužnim i vojnim organizacijama. Ona je savremena poslovna funkcija kojom se identifikuju, obezbeđuju, prate i kontrolišu neophodni resursi u najširem značenju te reči. Logistika konkretno podržava postupak upravljanja, tako što u integralnom obliku obezbeđuje kvalitativnu (po vrstama), kvantitativnu (po količini) i terminsku (prema rokovima) raspoloživost elemenata sistema kojima se upravlja.

Logističkom podrškom se naziva skup elemenata čiji je zajednički zadatak pružanje podrške osnovnoj funkciji sistema. Ako je dejstvo tih elemenata na određeni način koordinirano, pri čemu se postiže efekat sinergije, onda se kaže da se radi o integrisanoj (ili integralnoj) logističkoj podršci. Pod efektom sinergije se podrazumeva uticaj grupnog delovanja elemenata, kojim se postiže učinak veći od zbira pojedinačnih učinaka istih elemenata.

Najjednostavnije rečeno, zadatak logistike u organizaciji jeste da obezbedi da “prava stvar bude na pravom mestu, u pravo vreme i u pravoj količini”, sa minimalnim troškovima, a na zadovoljstvo svih učesnika. Iza ove “jednostavne” definicije – slobodno se može reći – krije se sva složenost logistike (kako zadovoljiti suprotstavljene zahteve), koja se od strane Međunarodnog udruženja logističara definiše i kao veština i kao nauka.

Autor teksta je član Međunarodnog udruženja logističara (SOLE), distrikt Velika Britanija

14.04.2009 Izvor: eMagazin