eImenik

Znanje za poslovanje - Privreda


Sajmovi sklapaju poslove Sajmovi su izložbene manifestacije koje okupljaju pravna i fizička lica i na kojima se obično prezentuju najnovija dostignuća iz određene oblasti ili grane poslovanja, sklapaju poslovi i široj javnosti omogućava da direktnim kontaktom sa ponuđačima, uz upoznavanje sa uzorkom, oseti vrednost prezentovanog proizvoda ili usluge. Sajmovi najčešće predstavljaju fešte koje su praćene šarenolikim zabavnim sadržajima, gde se ponekad dolazi najmanje zbog prezentovanih proizvoda ili usluga. Uzmimo za primer sajam automobila. Istorijat Sajmovi su nastali kao konkretna tržišta u antičkim gradovima, na kojima su proizvođači i trgovci za vreme religioznih svetkovina nudili građanima svoje proizvode. Slična praksa je nastavljena i u srednjem veku. U okolini svetih mesta, u vreme crkvenih praznika, trgovci su okupljenom narodu nudili svoju robu, neometani od razbojnika koji su inače u to doba predstavljali glavnu smetnju trgovini. Naziv sajam na različitim jezicima je upravo povezan sa ovim religioznim događajem: služba božja-panegyris (grč.), messe (nem.), foir ( fr.), fair (eng.). Sajmovi ovog doba su predstavljali konkretna tržišta na kojima je izlagana ponuđena roba, a kupoprodaja se odvijala odmah. Jedina sličnost sa današnjim sajmovima je bila u unapred utvrđenom i svima poznatom kalendaru po kome se znalo kada će tržište biti otvoreno i na kojoj lokaciji. Od 1894. godine razvijaju se sajmovi kakve danas poznajemo. Te godine je u Lajpcigu, jednom od najpoznatijih sajamskih centara tog doba, održan prvi sajam uzoraka. Na manjem izložbenom prostoru su bili izloženi samo uzorci ponuđene robe na osnovu kojih su sklapani kupoprodajni ugovori. Na taj način, sajmovi postaju polukonkretna tržišta, gde su prisutni samo uzorci a ne i konkretna roba koja je predmet kupoprodaje.Termin sajam danas označava dve pojave – specijalizovanu instituciju za organizaciju privrednih manifestacija i vrstu privrednih manifestacija koje se održavaju u redovnom, unapred poznatom terminu. Pored redovnih privrednih manifestacija, kao ad hoc priredbe postoje privredne izložbe. Međutim danas je sve snažnija tendencija da se sve privredne izložbe (redovne i ad hoc) posmatraju zajedno, zbog konvergencije koja je prisutna u pogledu organizacije i principa izlaganja na njima. Tako je sve češće u upotrebi termin sajam za instituciju koja na određenom lokalitetu organizuje privredne manifestacije i izložbe. Organizacija Specijalizovane sajamske institucije profesionalno pružaju usluge organizacije redovnih i ad hoc privrednih izložbi. One planiraju i objavljuju kalendar godišnjih priredbi na sajmu godinu, a ponekad i dve godine unapred. Pogodnost sajamskih institucija kao organizatora ovih velikih priredbi ogleda se u unapred poznatom mestu i vremenu održavanja izložbe, ambijentu koji je prilagođen velikim izložbama, pratećoj infrastrukturi prisutnoj na sajmovima i lojalnosti koju ljudi iz branše stvaraju prema ovim manifestacijama. U organizaciji sajmova je moguće razlikovati spoljni i unutrašnji krug organizacije. Unutrašnji krug organizacije čini sama sajamska kuća na čelu sa upravom. Obično su sajamske institucije organizovane po projektnom principu, tako da je za određenu priredbu zadužen jedan projektni menadžer. On planira, koordinira i kontroliše aktivnosti specijalista iz različitih specijalizovanih službi samog sajma, kao i davaoce eksternih usluga neophodnih da bi određena manifestacija uspela. Od stručnih službi na sajmovima uobičajene su špediterska služba, služba za aranžiranje i pripremu natpisa, panoa i slikanih plakata, prevodioci itd. Ne smeju se zaboraviti ni usluge sajamskog skladišta, bez čega se ne bi ni mogao valjano organizovati sam sajam. Uobičajeno je da uprava sajmova obezbedi prisustvo spoljnih davalaca usluga kojima se obogaćuje poslovni ambijent, kao što su banke, pošta, advokatske kancelarije, marketing agencije i sl. Pored toga, za ukupnu ponudu sajmova važne su i turističko-ugostiteljske usluge, kao čto su usluge hotelskog smeštaja, organizacije putovanja, iznajmljivanja vozila, usluge restorana raznih tipova i sl. Sajamske institucije, zahvaljujući izložbama koje organizuju, mogu imati lokalni, nacionalni ili međunarodni karakter. To umnogome zavisi od infrastrukture i sajamskih kapaciteta koje jedna sajamska institucija može ponuditi svojim izlagačima. Izložbeni prostor i finansiranje Izložbeni prostor čini osnovu sajamske institucije. On može da bude zatvoreni (sajamske hale i paviljoni) ili otvoreni (betonirani ili nasuti prostor, travnjaci, vodene površine). Sajamske hale predstavljaju prostor u kome veliki broj izlagača može imati svoja izložbena mesta (štandove). Paviljoni su pojedinačni prostori namenjeni velikim preduzećima ili pojedinim državama kao izlagačima. Izvori finansiranja sajmova su raznovrsni. Po pravilu, osnovni prihod potiče od iznajmljivanja izložbenog prostora. Međutim, u savremenim uslovima poslovanja, usluge koje se pružaju izlagačima predstavljaju potencijalno mnogo značajniji izvor prihoda: uređenje štanda, iznajmljivanje nameštaja i pojedinih uređaja, pružanje komunikacionih i drugih ptt usluga i sl. Sledeći značajni izvori prihoda sajmova su: zakupnina za prostor izdat spoljnim davaocima usluga, promotivne usluge (štampanje materijala, pres konferencije), naplata ulaznica od sajamskih posetilaca, vanredni prihodi od ad hoc manifestacija itd. Expo Termin „expo” je naziv za svetske izložbe koje se povremeno održavaju u različitim delovima sveta (Tokio, Montreal, Sevilja..) na za te potrebe specijalno izgrađenim izložbenim prostorima. Uobičajena praksa je da države grade svoje nacionalne paviljone u kojima se predstavljaju izlagači iz tih zemalja. Ovakve izložbe predstavljaju pregled novih naučnih i tehničko-tehnoloških dostignuća i imaju svoj komercijalni, politički i turistički značaj. Održavaju se uglavnon na svakih pet ili 10 godina. Značajni sajmovi U našoj zemlji zasigurno su najvažniji oni sajmovi koji se održavaju u Beogradu i Novom Sadu. Oni su jedini pravi međunarodni sajmovi, koji pri tom imaju celokupnu prateću infrastrukturu neophodnu za održavanje jedne takve manifestacije. Beogradski sajam organizuje brojne tematske izložbe međunarodnog karaktera, kao što su sajam automobila, knjiga, turizma... Prva asocijacija za Novosadski sajam je sajam poljoprivrede, koji je i jedina međunarodna priredba tog tipa kod nas. Širom sveta održava se na hiljade značajnih sajmova – iz domena IT sektora najznačajniji je CEBIT u Hanoveru, iz sektora avioindustrije su aerosmotre u Parizu i Moskvi, iz autoindustrije Ženevski i Detroitski auto show...

14.04.2009 Izvor: eMagazin

Sajmovi sklapaju poslove