Rođenje moderne industrije
 Koristeći moto „Hleba i igara“, stari Rimljani su u jednom periodu istorije svoje podanike držali podalje od pobunjeničkih ideja. Pun stomak i prazna glava većine, čiju je svakodnevicu upotpunjavala zabava, bili su lek protiv glavobolje tadašnjih moćnika. Da li se može uspostaviti paralela između ranijeg i današnjeg pristupa organizaciji javnih događaja?
Stalno rastuća grana industrije
Organizovanje događaja koji imaju javni karakter razvijalo se tokom vremena i u dvadesetom veku doživelo je svoju ekspanziju. Rođena je grana industrije koja stalno raste. Razlog tome leži u raspoloživom slobodnom vremenu i novcu koje neko može i želi da potroši na svoju zabavu. Sa druge strane, potražnja za novim uzbuđenjima dovodi do povećanja ponude... i eto uslova za stvaranje novog tržišta. Ne zaboravite, ljudi vole da se igraju, druže i zabavljaju.
Kapitalizam je u poslednjih stotinak godina prošao kroz nekoliko burnih faza. Bilo je tu uspona i padova, ali su preduzetnički duh i okrenutost profitu uspeli da pronađu „Put od žute opeke što vodi u Oz“.
Šalu na stranu, periodi „finansijskog kapitalizma“, „monopolskog kapitalizma“ i „antimonopolskog kapitalizma“ doveli su do stvaranja uređenja koje će omogućiti dalji razvoj protoka robe i usluga.
„Veliki prasak“ desio se nakon završetka Drugog svetskog rata i ta faza trajala je tridesetak godina. Ekonomije u razvijenim zemaljama postaju stabilne. Uticaj države na ekonomiju bio je značajan u tom periodu. Usled naglog razvoja nauke i tehnologije dolazi do veće potražnje za obrazovanim i kvalifikovanim radnicima. Ulaganje u obrazovanje stvara sve značajniju srednju klasu.
Nakon „naftnih kriza“ osamdesetih godina, kraj dvadesetog veka obeležava „globalizacija“. Globalizacija je uvećala mobilnost ljudi i kapitala. Velike kompanije su prisutne na različitim tržištima. I tržišta se ujedinjuju u cilju bržeg i lakšeg protoka.
Viši standard i osećaj slobode
Nesporno je da živimo kvalitetnije od naših predaka. Viši standard pruža bolje materijalne uslove života, ali i one koji se ne mogu lako izmeriti. Osećaj slobode izbora, zadovoljstva, brige o ishrani, zdravlju, obrazovanju, ne mere se brojkama. Čini se da je danas lakše nego juče.
Zaposlenom pojedincu, nakon zadovoljenja egzistencijalnih potreba i nagona za sigurnošću, ostaje dovoljno novca i slobodnog vremena da se razonodi. On sada može i spreman je da plati svoju razonodu. Kao što rekosmo, ljudi vole da se igraju, druže i zabavljaju... shodno svojim navikama, kreativnosti i materijalnim mogućnostima.
Osvrnite se oko sebe. Uključite TV ili pročitajte novine. Stalno se dešava nešto što se nikako ne sme propustiti. Garantovano zadovoljstvo sedam dana u nedelji. Postoje kreativni ljudi i agencije koje osmišljavaju kako ćemo provesti svoje slobodno vreme i nude nam različite događaje koje ćemo pamtiti jedan dan ili ceo život.
Kompanije i marketinški događaj
Marketinški gledano, za privlačenje pažnje i stvaranje zainteresovanosti sa pozivom na akciju kod potencijalnog korisnika proizvoda ili usluge, pre pedesetak godina, dovoljno je bilo oglašavati se. Sa razvojem elektronskih medija i sve većim brojem reklamnih poruka, došlo je do zasićenja kod onih kojima je reklama bila namenjena. Gledaoci, slušaoci i čitaoci oglasa postali su unapred ravnodušni. Primera radi, sećanje na emitovanu reklamu u 1965. godini iznosilo je 34 odsto. U 1990. godini sećanje na emitovanu reklamu iznosilo je osam odsto.
Odgovor na pitanje: „Kako pridobiti kupca?“ pronađen je u aktivnostima koje se nalaze „ispod linije“ (BTL aktivnosti). Borba za kupca unapređenjima prodaje, nagradnim igrama, promocijama, direktnim marketingom... davala je zadovoljavajuće rezultate – neko vreme. Naime, primećeno je da takve aktivnosti doprinose povećanju prodaje u kratkom vremenskom intervalu. Kupci su u saglasnosti sa promocijama „jurili“ od marke do marke, uveliko na štetu postojanosti poverenja.
Poželjno je pridobiti lojalnost kupca. Kako to uraditi u vreme kada osam od 10 novih proizvoda ne opstane na sve izbirljivijem tržištu? Potrebno je angažovati potencijalnog kupca. Naravno, i dalje se koriste uobičajene ATL i BTL aktivnosti, ali se sve veća pažnja posvećuje marketing događajima koji okupljaju veliki broj ljudi na jednom mestu u kratkom vremenskom periodu.
U takvim situacijama potencijalni kupac nema podignut gard pred reklamom i ne juri rasprodaje, već je došao da se zabavi. On je opušteniji i samim tim postoji veća mogućnost da se kroz snažnu uspomenu o događaju njegova „tvrđava“ napadne iz drugog ugla.
Na uspomenu o događaju, osim same hronologije u značajnoj meri utiče uključenost njegovih čula. Gotovo 83 odsto informacija čovek primi putem čula vida. I zaista na marketing događajima čovek može svašta da vidi. Što je više asocijacija na neku „marku“, to se stvara veća lojalnost. Čulo vida u stvaranju lojalnosti učestvuje sa 30 odsto, čulo sluha 40 odsto, a čulo mirisa sa čak 60 odsto (nemojte sabirati procente). Znači, idealno je ako se kupcu svidi to što je video, čuo i pomirisao. Sve ostalo je stvar kreativnosti onih koji omogućavaju čulne nadražaje učesnika u događaju.
Njegovo veličanstvo događaj
Marketing događaje predstavljaju rituali, prezentacije, izvedbe i proslave koje su isplanirane i kreirane da obeleže posebne prilike i postignu određene društvene, kulturne ili kompanijske ciljeve.
Događaji mogu biti: državni i crkveni praznici, događaji važni za društvenu zajednicu, umetničke predstave, sportska takmičenja, korporacijske proslave, trgovinske promocije i predstavljanja proizvoda.
Industrija događaja je danas veoma razvijena i raznovrsna, te je teško dati sveobuhvatnu definiciju. Pojedini teoretičari sagledavaju događaje sa humanističke tačke kao jedinstveni momenat u vremenu sa ceremonijom i ritualom koji zadovoljava pojedine potrebe.
Sa stanovišta posetioca, marketing događaj predstavlja jedinstvenu mogućnost društvenog ili kulturnog iskustva koje je izvan svakodnevne mogućnosti doživljavanja istog.
Za organizatore, događaji predstavljaju veliki biznis i takmičenje za udeo u slobodnom vremenu ljudi. Događaji su postali značajan način za sponzore i organizatore da dopru do svog ciljnog tržišta. Događaji imaju jak efekat i uticaj. Mogu biti moćan način za ulazak na specifično tržište.
Među atributima koji stvaraju osećaj specijalnosti nekog događaja su: festivalski duh, jedinstvenost, kvalitet, autentičnost, tradicija, gostoprimstvo, tema i simbolika događaja.
Ciljevi i pravila
Autori Jago i Šau, baveći se organizacijom događaja u turizmu, na osnovu sprovedenog istraživanja, zaključili su da organizacija događaja treba da: doprinese atraktivnosti turističke ponude i samim tim razvoja turizma; bude ograničenog trajanja; bude jedna ili ne česta pojava; doprinese poznatosti imidža ili profila regiona; ponudi društveno iskustvo i bude neobična.
|
