eImenik

Znanje za poslovanje - Poslovanje


Poslovni saveti mrtvog disidenta U pismu adresiranom “na ruke drugu Staljinu”, poslatom 1948.godine, Genrih Artšuler, dvadesetdvogodišnji poručnik ratne mornarice na Kaspijskom moru, objašnjavao je da je pristup Sovjetskog Saveza tehnologiji haotičan i neznalački. Ovaj genijalni pronalazač (do svoje 16.godine patentirao je aparat za podvodno ronjenje i napravio raketni brod) napisao je da je razvio sistematičan pristup, po kojem može biti rešen bilo koji tehnološki problem. Posle godinu dana bio je pozvan u glavni grad Gruzije, Tbilisi, da izloži svoje ideje sovjetskim zvaničnicima. Odmah po dolasku bio je uhapšen i osuđen na 25 godina gulaga. Rađanje kulta Artšuler je umro 1998. godine, ali njegova teorija o inventivnom rešavanju problema, ili TRIZ (ruski akronim istog značenja), ubrzano postaje koncept “broj jedan” na svetu. Inženjeri u hemijskom koncernu Dow Chemical pomoću TRIZ-a razvijaju nove polimere. Proizvođači liftova Otis Elevator koriste ga da spreče propadanje kaiševa. Samsung Electronics je nedavno u Južnu Koreju pozvao četiri Altšulerova sledbenika, dva Rusa, jednog Ukrajinca i jednog Belorusa, da njihov razvojni tim poduče TRIZ-u. Glavni inženjer u Boingu, Den Mejsingejl tvrdi da u njihovom razvojnom timu radi 450 ljudi koji su prošli kroz TRIZ obuku, a da je upravo TRIZ zaslužan za dizajn motora na Boingu 767 koji je prodat vladama Italije i Japana. “Nekoliko inženjerskih timova koji su radili nekoliko godina zajedno nije moglo da ponudi rešenja koja je ponudio jedan TRIZ konsultant za svega nekoliko nedelja”, kaže Mejsingejl. Iza ovakvog, možemo reći, fanatizma stoji prilično jasna logika. Altšulerova osnovna postavka je da inovacija prati konačan set obrazaca. Ako znate ove obrasce ne samo da ćete rešavati probleme koji se čine nerešivima, već ćete moći i da predviđate probleme sa kojima ćete se suočavati. Inženjeri vole TRIZ zbog toga što tretira kreativnost kao disciplinu koju možete savladati i naučiti, a ne kao hokus-pokus genijalnih mozgova. Dok se većina zapadnih kompanija oslanjala na brain-storming i stvaranje okruženja za kreativce, Altšuler je kulučio po rudnicima uglja postavljajući alternativnu hipotezu. Verovao je da rešenja složenih problema ne leže u “sivim ćelijama” našeg mozga, već u proučavanju načina na koji su im drugi pristupali. Šta je TRIZ? Kako TRIZ radi? Američki TRIZnici, kako se sami zovu, vole da na ovo pitanje odgovaraju primerom sušenja balege. Svake godine u mestu Čino u Kaliforniji, stočari sakupe više od milion tona vlažnog stočnog izmeta. Jedna farma je koristila električne peći da to osuši i osposobi za transport u vidu đubriva. Međutim, pre dve ipo godine, kada je nastala energetska kriza u Kaliforniji i cene otišle previsoko za ovakav poduhvat, morali su da nađu drugo rešenje. Na trodnevnom TRIZ seminaru, farmeri su naučili da transformišu svoj problem iz “Kako efikasnije da osušimo balegu?” u “Koji je najjeftiniji način da izvadimo vodu iz nečega kašastog?”. Pretragom globalne baze podataka o patentima, našli su 40 godina staru ideju za pretvaranje soka od pomorandže u koncentrat, pomoću hidrofiličnog gasa koji se vezuje za molekule vode i izbacuje ih napolje u mehurićima. Sledeći korak bio je izgradnja pogona koji će koristiti takav gas za sušenje balege, a za samo delić troškova koje su imali ranije. Altšulerov postulat je da, u svojoj biti, svaki tehnički problem sadrži konflikt. Isuši nešto, ali potroši manje energije. Proizvedi moćan motor, ali učini ga lakšim. Napravi hard disk velikog kapaciteta, ali napravi ga manjeg. On je definisao 39 izvora konflikata: snaga, stabilnost, osvetljenost, obim, temperatura itd. Zatim je istražio hiljade patenata i grupisao razrešenja konflikata koja je našao u “40 principa” – uključujući segmentaciju (podeli neki predmet na individualne delove), prethodnu radnju (izvrši promene na predmetu unapred) i asimetriju (zameni simetrične oblike asimetričnima). Posle Staljinove smrti 1953.godine prošlo je 18 meseci pre nego je Altšuler pušten iz zatvora. Ubrzo, objavio je rad nazvan “TRIZ matrica suprotnosti”, koji preporučuje nekoliko rešenja za svaki konflikt. Ne možete naći sponu između vibracija i težine? Primenite princip broj 6, univerzalnost: “Neka jedna komponenta uređaja vrši nekoliko funkcija”. Praktična primena Sredinom devedesetih godina prošlog veka, inženjeri u Fordu, pri izradi modela Escort, naišli su na sledeći problem. Kada bi instalirali zaštitni vazdušni jastuk, volan bi se toliko tresao dok bi automobil bio u leru, da su se u fabrici već plašili smanjene prodaje i troškova pri garantnom servisu. Isprva su pokušali da neutrališu vibracije dodavanjem olovnog bloka na vrat volana. To je pomoglo ali nedovoljno. Teži blok bi učinio vrat preteškim. Tada su unajmili TRIZ konsultanta koji je prepoznao konflikt i podstakao inženjere da primene princip univerzalnosti. Tražeći deo koji bi mogao da posluži kao stabilizator, razvojni tim je naišao na očigledno rešenje: sam vazdušni jastuk. Pošto su ga nakačili na vrat volana, Ford je regulisao vibracije na podnošljiv nivo i čak smanjio vibracije volana kada su kola išla preko neravnog terena. To što se TRIZ probio u Ford bilo je pravo malo čudo. Ovaj sistem rešavanja problema krenuo je na svoj put ka Zapadu kada su Altšulerovi učenici posle pada Gvozdene zavese emigrirali u SAD. Ali do nedavno knjige o TRIZ-u i materijali za obuku bili su dostupni samo Sovjetima. Danas, timovi su multinacionalni, iako su se na početku sretali sa problemom kako da nekoj kompaniji reše problem primenjujući principe i primere iz ruskih rudnika. Danas su ovi principi modernizovani i prilagođeni potrebama modernih kompanija u kompaniji Invention Machine iz Bostona. Tom Rue je inženjer u američkoj kompaniji Hewlett-Packard u odeljenju ink džet printera. On je koristio softver Invention Machine za razvoj čuvene serije Deskjet 990C, koja je jedan od najbolje prodavanih modela u 2001.godini. Pošto je imao ograničeno vreme za testiranje, Rue je morao da se uveri da mehanizam za uvlačenje papira odgovara specifikacijama. Tako je primenio stari TRIZ trik: - Konstruiši proizvod koji će grešiti na tačno nepredviđen način. Softver je sam i dao predlog: princip 30 - “Zameni uobičajene delove fleksibilnim membranama”. Kada je papir koji bi stavljao u štampač bio previše mekan, pri povlačenju mehanizma savijao bi se umesto da biva uvučen. Rue nije nikako mogao da spreči korisnike da ne koriste mekan papir, ali je zato mogao da promeni mehanizam za uvlačenje papira. TRIZ jednostavno omogućava da uvidite kako će proizvod da “omane” pre nego ga i napravite. Naravno, TRIZ ne može sam neposredno da rešava probleme. Sistem samo daje iznenađujuće dobre savete gde da gledate i šta da tražite u rešavanju istih. Tako je TRIZ našao svoj put i van proizvodnih hala. Six Sigma Academy upotrebljava TRIZ za razvoj poslovnih procesa. Na Altšulerovom Institutu, u okviru manifestacije TRIZCon2003, prikazano je kako se TRIZ koristi u brendingu i biologiji. Četrdeset principa je primenjeno u pravljenju softvera, kontroli kvaliteta i arhitekturi. Ipak, kao i u svakom oduševljenju, dođe i do preterane upotrebe. U svom pokušaju da TRIZ predloži za upotrebu u društvenim naukama, TRIZ Žurnal je objavio članak gde se osmi princip - “Kompenziraj težinu objekta podižućom silom” - protumačio kao: “Pošalji maloletne prestupnike u okruženje vojnog logora”. Altšuler je osamdesetih oboleo od Parkinsonove bolesti ali je nastavio da piše o TRIZ-u. U svojoj knjizi “I odjednom pojavi se pronalazač”, objavljenoj 1984.godine, on podstiče decu da se bave pronalazaštvom, mada je u knjigu mogao da stavi i podesnije primere od fabrike đubriva. Svega nekoliko nedelja pre smrti, u Petrozavodsku u Rusiji, Altšulera su zamolili da predvidi kako bi svet izgledao ako bi TRIZ zaživeo u svim oblastima razvoja. Odgovorio je: “Kad bi ljudi mogli da naprave jaku teoriju koja dopušta razumevanje eksplozije tehnologije živeli bi u ludom ali uzbudljivom i interesantnom svetu”. TRIZ definitivno ne može da vam pokaže kako da živite u tom svetu, ali inspiraciju možete naći u principu broj 21: “Opasne operacije radite veoma velikom brzinom”.

14.04.2009 Izvor: eMagazin

Poslovni saveti mrtvog disidenta