Pet dominantnih faktora
 Verovatno se svi pitaju zašto se mobing pojavljuje svuda i zašto nisu pošteđena tzv. civilizovana društva ni kompanije koje se, makar deklarativno, izjašnjavaju da vrednuju svoj ljudski kapital?
Teško da bi se za njegov nastanak okrivili samo napadači ili, kako ćemo ih u daljem tekstu nazivati, moberi, jer je reč o fenomenu koji je mnogo kompleksniji. Zapravo, mobing je specifičan sistem koji se sastoji od pet dominantnih faktora koji su u međusobnoj interakciji. Mobing zavisi od psihološkog profila i osobina mobera, korporativne klime i kulture organizacije, psihološkog profila i osobina žrtve, vrste konflikta koji je okidač i zavisi od uticaja faktora izvan organizacije poput vrednosti i normi šireg društvenog okruženja.
U ovom tekstu ćemo se baviti jednima od glavnih aktera – moberima i njihovim karakteristikama odgovornim za pojavu mobinga.
Sumiranjem empirijskih podataka na temu ličnosti napadača kao jednog od uzroka mobinga, može se zaključiti da postoje tri osnovna tipa mobinga koji se mogu povezati sa određenim karakteristikama ličnosti mobera: onaj čiji je cilj zaštita ugroženog samopoštovanja; zatim mobing koji je rezultat manjka socijalne inteligencije i kompetencija; i mobing kao rezultat tzv. mikropolitičkog ponašanja.
Zaštita samopoštovanja
Zaštita ili poboljšanje samopoštovanja je jedan od bazičnih motiva svakog čoveka i kao takav svakako utiče na ponašanje individue u svim socijalnim situacijama. Samopoštovanje je, da podsetimo, poimanje sebe na povoljan način i u pozitivnom svetlu. Tako se u pregledu literature vezane za samopoštovanje, agresiju i nasilje, može naći da je visoko samopoštovanje češće i više povezano sa pojavom agresivnosti, nego nisko. Kada se poželjno mišljenje o sebi dovede u pitanje, osporava ili napadne, ljudi su najčešće spremni za agresivni napad. Ovo je posebno slučaj kod nerealno pozitivnog ili nadmenog doživljaja sopstvene vrednosti, koji je najčešće rezultat bazične nesigurnosti i potpune zavisnosti od spoljašnje validacije vlastite vrednosti. U tom smislu, (pre)visoko samopoštovanje vodi ka tiraniji u ponašanju jer je povezano sa perfekcionizmom, arogancijom i narcizmom. Pojedinci sa nestabilnim, ali visokim samopoštovanjem mogu reagovati agresivno i na najmanje ili potpuno trivijalno ugrožavanje njihove slike o sebi. Za razliku od njih ljudi sa niskim samopoštovanjem najčešće nisu agresivni jer se plaše poraza, i oni u problemskim situacijama reaguju pre povlačenjem, samooptužujeće i depresivno, nego agresivno.
U mnogim istraživanjima mobinga, po mišljenju žrtvi, upravo je zavist od strane mobera doživljavana kao jedan od osnovnih razloga za pojavu mobinga.
Nedostatak socijalnih kompetencija
U mnogim slučajevima se čini da je nedostatak socijalnih kompetencija bio dominantan faktor za nastanak mobinga. Jedan aspekt je nedostatak emocionalne kontrole. Mobing može takođe biti posledica smanjene samorefleksije i nemanja uvida u posledice svog ponašanja, što implicira da neki moberi nisu potpuno svesni šta rade i kako njihovo ponašanje utiče na druge.
U istraživanju S. Einarsena i saradnika, „nepromišljenost” je bila uzrok mobinga u čak 46 odsto slučajeva, a moberi su najčešće tvrdili da nisu uopšte bili svesni konsekvenci svog ponašanja. Ovo je posebno karakteristično ukoliko nekoliko osoba mobinguje jednu. U tom slučaju lični doprinos mobera može biti relativno mali jer je najčešće reč o nevažnom događaju, poput ogovaranja, nepozdravljanja na hodniku, neprenošenja informacija ili neke grube igra ili šale, dakle nekog događaja koji se mogao desiti sporadično, svake dve, tri nedelje. Pri tome moberi ne moraju uopšte biti svesni situacije zahvaljujući manjku komunikacije sa žrtvom, kao i zbog činjenice da možda nemaju realanu povratnu informaciju o svom ponašanju. Međutim, iz ugla žrtve ovo izgleda kao serija povezanih događaja, koju oni doživljavaju da su česti, sistemski i namerni, usmereni protiv njih lično. Oni ovakvo ponašanje mogu tolerisati neko vreme, ali onda iznenada dolazi do preterane reakcije. Za razliku od njih, moberi ne vide svoju odgovornost i ulogu u ovome, jer sve doživljavaju kao izolovane i ne tako strašne događaje. Dodatno, najčešće su veoma iznenađeni žrtvinom reakcijom, nalazeći žrtvino ponašanje kao preterano i teško shvatljivo.
Mikropolitičko ponašanje
Utvrđeno je da neki slučajevi mobinga prate logiku mikropolitičkog ponašanja u organizaciji. Koncept mikropolitike je baziran na premisi da se organizacije ne sastoje samo od potpuno određenih i jasnih struktura i procesa. Pre bi se moglo reći da organizacije zahtevaju od svojih članova da na neki način pomognu i popune praznine u formalnoj strukturi. Tako, organizacije istovremeno zahtevaju od svojih zaposlenih da učestvuju u donošenju odluka, ali im istovremeno nude mogućnost i da formalnim ili neformalnim putem utiču na donošenje važnih ili manje važnih odluka. Druga premisa je da svi članovi organizacije pokušavaju da zaštite i poboljšaju svoj status u organizaciji. Tako, članovi organizacije uobičajeno koriste svoje sposobnosti da donose pravovremene odluke u cilju ispunjenja interesa organizacije, na primer ostvarenja postavljenih poslovnih ciljeva, ali takođe i u skladu sa sopstvenim interesom, kao na primer u smislu zaštite ili poboljšanja sopstvenog statusa u organizaciji. Za ovakve vidove procesa se može reći da imaju tzv. političku prirodu. Da bi članovi organizacije bili u situaciji da utiču na donošenje odluka, neretko je neophodno graditi koalicije, a ponekad i „igrati na kvarno” sa konkurentima.
Ovakvo mikropolitičko ponašanje se ne smatra mobingom, niti ga treba poistovećivati sa njim. Mikropolitičko ponašanje ima za cilj zaštitu nečijih ličnih interesa i poboljšanje vlastite pozicije u organizaciji. Ovo, naravno, može negativno uticati na druge ljude, ali je fokus na zaštiti vlastitih interesa a ne destrukciji drugih. Ovo je važno naglasiti jer upravo iz razloga zaštite vlastitih interesa variraju i koalicije, te nije neobično da konkurenti u jednom momentu postanu i saveznici. I pored toga, ovakvo mikropolitičko ponašanje povremeno može imati formu mobinga, zbog čega je tanka linija razgraničenja između prihvatljivog korišćenja moći i mobinga. Mobing koji je nastao kao rezultat mikropolitičkog ponašanja dovodi do uznemiravanja i zloupotrebe druge osobe u cilju zaštite ili poboljšanja vlastite pozicije u organizaciji. Sa spoljašnje tačke gledišta čini se da je ova vrsta mobinga „najracionalniji” vid mobing ponašanja od svih drugih vidova mobinga, zbog svog „prihvatljivog” motiva (težnja da se stekne pozicija, uticaj, moć i sl.). Štaviše, ovakvo mobing ponašanje povremeno može samo delimično prekršiti organizacione norme i vrednosti koje se tiču dominacije, kompetitivnosti, visokih postignuća i sl.
Na kraju, potrebno je dodati da čak i ako moberi imaju neke zajedničke lične karakteristike koje ih čine sklonim mobing ponašanju, oni neće ispoljiti ovakvo ponašanje ukoliko to organizaciona kultura u kojoj rade ne potkrepljuje i ne dozvoljava.
Sticanje psihološke dobiti
Neki podaci dobijeni od žrtava idu u prilog konceptu mikropolitičkog mobinga. Mikropolitičko ponašanje je opisano kao fenomen koji se najčešće pojavljivao na srednjim i višim hijerarhijskim nivoima organizacije, tako da upravo sticanje psihološke dobiti korišćenjem ovakvog ponašanja može biti jedno od objašnjenja zašto je među menadžerima srednjeg ili višeg nivoa toliko mobera.
|
