eImenik

Znanje za poslovanje - Društvo


Mračna strana napretka Internet je krajem 20 veka doneo globalnu promenu u načinu i brzini komunakacije i to za samo 10 godina postojanja. U ovom periodu je bitno promenjen i život „običnog čoveka”. Internet je uticao na sva polja našeg životnog okruženja. Osim poslovne komunikacije čovek danas Internet upotrebljava da podesi klima-uređaj, rezerviše karte za pozorište, avion, da preuzme softver za auto, gleda TV, komunicira... Zavisnost od Interneta je sve veća. Pošto se ova drastična promena desila u prilično kratkom vremenskom periodu, većina korisnika je ostala nedovoljno edukovana o mogućnostima elektronskih servisa, a naročito o problemima koje ova vrsta globalizacije donosi. Edukacija rada na Internetu se svodi na upotrebu, ali ne i na rizike, opasnosti i bezbednost. Greška roditelja Danas Internet koristi oko 15 odsto svetske populacije (svesno), a nesvesno čak oko 25 odsto (kroz razne uređaje, telefone, televiziju). Od toga je polovina u uzrastu od pet godina do adolescencije. Sadržaji koje deca koriste su uglavnom „zabavnog” karaktera – slike, filmovi, chat... i drugi sadržaji za „igru” ili bolje „gubljenje dragocenog vremena”, dok je stav porodice (čast izuzecima): „Neka deca uče sa kompjuterima, trebaće im ili neka se igraju. Bolje da ih ovde vidim nego da lutaju po ulicama!”. Davno je došao trenutak da se zapitamo gde je bezbednost dece veća, uz Internet ili na ulici. Skrivene zamke vrebaju iz računara, a razni bolesni umovi su baš u tome našli mogućnost i svoju ciljnu grupu – VAŠE DETE. Naravno, niko ne kaže da su računar i Internet mračna strana sveta, ali nekontrolisana i besciljna upotreba Interneta je velika opasnost za sve nas. Samo tokom 2006. godine, prema podacima, u Srbiji je stradalo 30 mališana, a u svetu se policije velikih gradova muče sa desetinama zloupotreba Interneta mesečno. Gruba pretraga popularnog Googlea na reč „enciklopedija” ponudiće 1.700.000 rezultata, dok će na reč seks ponuditi 26.500.000. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nasilje se definiše kao „namerna primena fizičke sile ili moći, sa ciljem zastrašivanja ili stvarna, nad samim sobom, drugom osobom, grupom ili zajednicom, a koja rezultira ili je velika verovatnoća da će rezultirati povređivanjem, smrću, osećanjem uskraćenosti, psihičkim poremećajima ili smetnjama u razvoju”. Prema podacima UNICEF-a, tokom 2001. godine ubijeno je dva miliona dece, šest miliona je teško ranjeno ili trajno onesposobljeno, a 12 miliona dece ostalo je bez svog doma. Iskorišćavanje Interneta u bilo kakvom vidu prisiljavanja i ucene, svakako podleže ovoj definiciji, ali i oni koji kreiraju sadržaje sa neadekvatnim informacijama i bave se distribucijom zakonski nedozvoljenog materijala (u blažoj varijanti muzika, film, teža varijanta pornografija, dok su u istom rangu pedofilija i komunikacija sa ciljem iskorišćavanja, maltretiranja i zlostavljanja). Zloupotreba Interneta se ne odnosi samo na najčešću asocijaciju – pornografiju. Sajtova sa „štetnom” tematikom, poput samoubistava, anoreksije, otmica, abortusa, nacističkih sajtova, droge, ima na desetine hiljada u svetu. Uzmimo u obzir da su sajtovi sa raznim vrstama dijeta, vežbanja i drugih saveta veoma opasni utoliko više što ne privlače pažnju, ali su svojim nekredibilnim tekstovima nažalost uticajni, što dovodi do posledica od fizičkih povreda do bolesti, pa čak i smrti. Osnovni problem je u tome što sadašnje društvo i roditelji nemaju jasnu sliku ove definicije i ne umeju da prepoznaju problem, a nažalost nisu svesni da jedan broj dece u uzrastu do 16 godina distribuira materijal nedozvoljenog sadržaja i spada u grupu prekršilaca, a da toga nisu ni svesni. Dugoročno „trovanje” dece Web portali sa nelegalnim sadržajima funkcionišu ilegalno, ali javno i nude razne oblike mentalnog zlostavljanja (sekte, nacistički sadržaji, pornografija...). Tim sadržajima posetioci pristupaju iz raznih pobuda, deca najčešće iz radoznalosti (po njihovoj prirodi ili zato što to rade njihovi vršnjaci). U svakom slučaju, ova vrsta „pasivnog” pristupa nudi razne bonuse i „zanimljivosti” vernim posetiocima – dugoročan i veoma siguran put za mentalno „trovanje” naivnog deteta. Naredna faza može biti lični kontakt, učlanjenje i sl. Globalni uticaj na roditelje i društvo je lagano navikavanje na postojanje ovih sadržaja, dok zakonske norme nemaju uticaja, zbog prava na slobodu mišljenja i govora. U svim slučajevima nijedan posetilac nije prisiljen na korišćenje (ne)legalnih sadržaja, već se sam odlučuje i sa tim se skida odgovornost sa autora web portala. Kanali komunikacije i uticaji na određenu grupu se vrše pasivnom metodom putem web portala sa nelegalnim sadržajima (na domaćem Internetu ćete naći sajtove sa raznolikim sadržajem za široku populaciju i zabavu uz dodatak glasanja za erotsku sliku i porno galerije devojaka), a aktivnom metodom najčešće e-mail porukama, chat servisima i mobilnom telefonijom (poslednjih godinu dana su učestale e-mail poruke sa ličnim obraćanjem i pozivom da pogledate slike navodne drugarice sa mora ili izlaska). Kada su deca u pitanju, načini pristupa su najčešće oblici lažnog predstavljanja, kao u navedenom primeru, i „tešenja” (uglavnom je to dobar virtuelni drug vršnjak – pun razumevanja). Nakon sticanja poverenja naredna faza je slanje fotografija, upućivanje na web portale ili zakazivanje „druženja” i lični kontakti. U ovoj poslednjoj fazi se dete prisiljava putem ucene ili prostim sistemom sile na željenu aktivnost. Ovo se ne mora odnositi samo na blud, već i na druge vrste iskorišćavanja – krađe, prevare... Mobilne „igračke” (telefoni) su visokorizična kategorija uređaja koji neometano prenose nelegalne sadržaje, a pružaju i velike mogućnosti samog kreiranja takvog sadržaja. Sve češće smo svedoci filmova snimljenih mobilnim telefonom čiji su ciljevi ismevanje, ucena... Tako su sada nemoralni materijali prisutni na GSM mreži i javno reklamirani u medijima. S obzirom da u proseku svako drugo dete ima svoj mobilni telefon, a samo je mali broj u kontrolisanim uslovima, opasnost od mobilnog pristupa deci i zlostavljanja je sve veća. Zabrinjava podatak da je u 2006. godini na Internetu sa područja Srbije i Hrvatske uklonjeno na desetine fajlova video-materijala u režiji dece od 12 do 16 godina. Deca u školama sama postaju zlostavljači i ucenjivači (vršnjačko nasilje preko Interneta i mobilnih uređaja), dok odgovorna lica nisu sigurna šta mogu da učine da bi se to sprečilo. Dva skorašnja primera iz Hrvatske pokazuju na šta su deca spremna. Na stranicama sajta YouTube, na kojem se razmenjuju slike, muzika i video snimci, zabranjena je lokacija sa video-materijalom snimljenim mobilnim telefonom gde nekoliko učenika zlostavlja svoju školsku drugaricu, kao i fizičko nasilje maturanata nad svojim profesorom. Ko se krije u sobi? U ovoj priči ne može da se zaobiđe i najpopularnije, ali istovremeno i najopasnije područje Interneta – chat room. Ovakav servis omogućava deci da virtuelno putuju u bilo koji deo sveta, da razgovaraju s bilo kim, razmenjuju poruke sa ljudima o kojima ništa ne znaju i koji su za njih potpuni stranci. Dete ne zna ko je s druge strane, a to često mogu i znaju da budu odrasli. U svojoj naivnosti i želji da se upozna s vršnjacima iz drugih krajeva i zemalja, dete sasvim iskreno i naivno pruža informacije o sebi, svojim godinama, uzrastu, polu, mestu boravka, školi i svemu drugom. Putem chat-rooma pedofili saznaju sve o detetu – kuda se kreće, šta voli, kakav mu je raspored, u kakvim je odnosima s roditeljima, s braćom i sestrama i sl. Pedofili čak ne moraju ni da se uključe aktivno u razgovor, već samo da skriveno prate razgovor među decom i tako prikupe informacije. Ranije su pedofili odlazili na igrališta i promatrali decu, pratili ih, zapitkivali, ispitivali i slčno, ali u svemu tome se izlagali i riziku. Internet sada omogućava pedofilima bezbrižno praćenje dece, uključivanje u njihovu igru i zabavu i bežanje u anonimnost Interneta kad god osete opasnost od otkrivanja. Premda je chat-room javan i dostupan svima, pedofil na lukav način odvlači njemu interesantnu osobu, naivno dete, u privatni forum za razgovor i tu pokušava pridobiti njegovo poverenje. Pedofil najpre detetu priča zgodne šale i viceve, potom ga ispituje o seksualnom iskustvu, pa mu opisuje seksualne tehnike i poze i traži od njega da obavlja seksualne radnje. Šalje mu i kompjuterske slike i uverava ga kako to i drugi rade i kako je to normalno. Polako, ali sigurno pedofil kod deteta stiče poverenje, uveravajući ga da mu je on iskreni prijatelj i da njihove tajne samo oni znaju. Naravno, sve se radi sa idejom da se jednoga dana sretnu, upoznaju i druže. Neka istraživanja u Americi pokazuju da 19 odsto dece koja se služe Internetom biva izloženo raznim vrstama seksualnih poruka. Riziku su najviše izložena deca od 12 do 17 godina koja koriste chat-room i, naravno, koja razgovaraju sa strancima. Roditelji i vaspitači imaju najveću odgovornost u vaspitanju i obrazovanju deteta, a najbolji interesi deteta moraju biti njihova osnovna briga. Pojedinačne mere borbe protiv zlostavljanja nisu davale željene rezultate na globalnom nivou, ali mogu spasti vaše dete ili njegovog drugara ili drugaricu. U sledećem broju: Načini iskorišćavanja dece Iskustva virtuelne devojčice Izmišljen lik devojčice ubačen je chat-room radi analize. Nakon mesec dana i 80 sati provedenih u jednoj Internet pričaonici, bez bilo kakvog naglašavanja sebe i ličnosti, bez prikazivanja fotografije, uspela je da ostvari više od 412 kontakta, ne na svoju inicijativu, sa 398 osoba muškog pola. Ono što spada u seksualno uznemiravanje se desilo 162 puta, 24 puta su nudili seksualne fantazije, šest puta otvoreno nudili novac za seksualne usluge. Devojčicu je predstavio kompjuterski program kreiran da se upisuje u sobe i memoriše komunikaciju, odgovore je generisao prema bazi ključnih reči i time pokušavao imitirati stvarnu ličnost. Sličnu analizu je obavila i organizacija ASTRA sa približnim i poražavajućim rezultatima (http://www.global-report.com/a.php?c=gg&a=15003124&rc=cs) sa primerom da je jedan muškarac iz Makedonije njihovoj izmišljenoj „devojčici” nudio da preko leta radi u njegovom kafiću, uz niz sugestija da ništa o tome ne kaže svojim roditeljima i da se ona ništa ne brine, da će pri tom jako dobro zaraditi, što potencijalno navodi na regrutovanje u lanac trgovine ljudima.

10.04.2009 Izvor: eMagazin

Mračna strana napretka