eImenik

Znanje za poslovanje - Privreda


Maloprodaja Serijal o trgovini nastavljamo epizodom o nama najbližoj i najpoznatijoj delatnosti – maloprodaji ili trgovini na malo. Svi smo manje-više upućeni u to šta je maloprodaja, šta prodaje, gde se nalazi, gde su niže cene a gde više… Jednostavno, maloprodaja je svuda oko nas, a mi smo egzistencijalno upućeni na nju. Kako bi vam sve bilo još jasnije, pokušaću, kao i u prethodnim tekstovima, da vam sistematizujem ovu veoma veliku trgovinsku tvorevinu. Prostim rečima maloprodaja je…? Skup aktivnosti koje se uključuju u proces prodaje robe i usluga finalnim potrošačima za neposrednu potrošnju. Ovo je, inače, definicija koju koristi prof. dr Stipe Lovreta. Meni lično je ova definicija najbliža, iako moram priznati da sam u ovom slučaju pomalo subjektivan. Da se vratimo na priču. Fokus u ovoj definiciji je na tri osnovna elementa, a to su: akrivnost, robe i usluge i finalni potrošači kao krajnji korisnici. Ovim elementima postavljeni su temelji maloprodaje kao naše stvarnosti. Aktivnosti Osnovna aktivnost maloprodaje je dopremanje i stavljanje na raspolaganje robe širokom krugu finalnih potrošača, a pored toga i sve one operacije koje trgovac čini u cilju zadovoljenja potreba nas kao krajnjih korisnika. Propratne operacije su, na primer, uljudna usluga na kasi, ugradnja elemenata u domaćinstva, sklapanje montažnih kuća, pružanje najboljeg asortimana, razni servisi… Međutim, kod nas mnoge od tih aktivnosti još nisu ni u začetku, pa bi se za naše uslove prethodno navedeno moglo smatrati teorijom. Koji oblici organizovanja maloprodaje postoje? Kad govorimo o oblicima organizovanja u maloprodaji, tu pre svega mislimo na njihove forme i na način njihovog funkcionisanja (npr. d.o.o., holding, a.d…). Postoji pet osnovnih oblika Mali i nezavisni trgovci – reč je o vlasništvu nad jednim maloprodajnim objektom. Kod nas je ovaj oblik poznatiji kao STR (samostalna trgovinska radnja). Interesantan podatak u vezi sa ovom formom je da ona čini čak ¾ ukupnih maloprodavaca u zapadnoevropskim zemljama. Potrošačke kooperative – oblik koji smo obrađivali u broju 36. Ujedinjeni lanci i korporacije – svi oni maloprodajni lanci koje naša svakodnevnica poznaje. Ugovorni lanci – oblik organizovanja zasnovan na čvrstom ugovoru i dugoročnom sporazumu. Nama najpoznatiji su franšizing i lizing. Državni trgovinski lanci – najviše prisutni u prometu roba od velikog značaja za državu, kao što su vojna industrija, trgovina monopolskim proizvodima… Vrste i tipovi U daljem tekstu su prikazane sve najvažnije vrste i podvrste u maloprodaji. Bitno je napomenuti da svakim danom nastaju neki novi derivati koji će vremenom naći mesto u nekoj budućoj klasifikaciji. U ovom trenutku postoje maloprodaje: 1. Zasnovane na direktnom usluživanju potrošača – najviše primenjiva kod prodavnica klasičnog tipa (mala površina objekta i direktan kontakt kupac-prodavac) i kod tzv. ambulantne trgovine (nema tačno određenu lokaciju); 2. Po sistemu samoizbora – najbolji primer su robne kuće, koje su napravile revoluciju u svoje vreme; 3. Po principu samousluživanja – ovo je i najveća, danas najrasprostranjenija vrsta maloprodaje, koja je sačinjena od mnogobrojnih tipova prodavnica kao što su: - Superete – objekti do 400m2 - Supermarketi – od 400 do 2000m2, sa 3000–6000 artikala - Hipermarketi – preko 2000m2, 20000–30000 arikala - Veleprodajni klubovi – nešto između maloprodaje i veletrgovine, povoljnosti pri kupovini po osnovu članarine - Prodavnice skladišta – usmerena prevashodno na cenovno orijentisane potrošače - Box stores – diskontne prodavnice prehrambene robe sa uskim asortimanom - Superstor – nešto izmenjenjeni supermarketi sa većom površinom i bogatijim asortimanom - Supercentri – diskontne kuće i supermarketi zajedno - Prodavnice sa prilagodljivim vremenom – kod nas poznatije kao dragstori - Diskontne kuće – stvarno niske cene. 4. Bez čvrste lokacije – u ovu vrstu spadaju svi oni objekti koje naša srpska realnost poznaje, a to su: - Ambulantna prodaja – pokretne prodavnice, kiosci, trgovački putnici, kolporteri, prodavci na tezgama… - Direktna prodaja – od vrata do vrata, putem prezentacija (npr. posuđe, gde se skupi komšiluk i gde se svi fasciniramo kvalitetom proizvoda, dok nam se ne kaže cena)... - Naručivanje poštom – cirkularna pisma, flajeri… - Kataloška prodaja – primer Neckermana 5. Elektronska trgovina – danas sve popularnija, sa ogromnim potencijalom. Da li je „kupujmo domaće” – „svetsko, a naše”? Pošto ste upoznali neke najosnovnije vrste i tipove maloprodaje, da pređemo na malo interesantniji teren. Evo jedne kratke priče. Kad se nađem u nekom širem društvu i dotaknemo se zemlje Srbije i tematike vezane za trgovinu, uvek bi se našao neko ko bi u šali i sa određenom dozom cinizma rekao „Ma, kupujmo domaće… ha, ha…”. Kako bih ljudima dobronamerno objasnio značenje ovog slogana, pokušaću da „ispravim krivu Drinu”. Naime, reč je, ustvari, o kampanji Ministarstva trgovine koja je otvorila veoma važnu temu za unapređenje naše celokupne ekonomske situacije. Zapitaćete se sigurno kakve veze ima „svetsko, a naše” sa ovom kampanjom. Odgovor je veoma jednostavan: to je kampanja koju je iznedrio zapad, a koja je i dan danas u praksi. Glavni zagovornik kampanje „kupujmo domaće” je bio poštovani gospodin Sem Volton (osnivač Wal-Marta). Oslovljavam ga sa najvećim mogućim poštovanjem jer je reč o čoveku koji je napravio revoluciju u sferi maloprodaje, čoveku koji je imao milijarde a vozio „bubu”. Na internetu i u knjižarama naći ćete bezbroj knjiga i studija na temu Wal-Mart strategije, i to sve njegovom zaslugom. Šta je on, u stvari, uradio povodom principa „kupujmo domaće”? Uočio je problem da je prosečan američki potrošač nezadovoljan onim što je u ponudi. To je bio period osamdesetih i početka devedesetih godina, kad je Amerika bila preplavljena jeftinim, nekvalitetnim proizvodima iz zemalja trećeg sveta. Gospodin Volton je uvideo svoju šansu i počeo prvi da primenjuje princip „Buy American”, što je vrlo brzo donelo rezultate. Godine 1993, američka vlada donosi uredbu kojom je favorizovana američka roba na uštrb strane, iako je strana bila jeftinija. Slične kampanje se koriste u mnogim razvijenim zemljama i danas. Primera radi, najpoznatiji maloprodavac u Velikoj Britaniji koji koristi kampanju „Buy British” je Saintsbury`s. Primera ima još mnogo, a lista zemalja koje koriste ovaj vid promovisanja robe je sve duža. Determinante uspeha maloprodaje Determinanata od kojih zavisi uspeh maloprodajnih aktivnosti ima zaista mnogo, sigurno preko dvadeset. Ja ću iskoristiti jednu staru jevrejsku izreku koja kaže da su za trgovinu najvažnije tri stvari, a to su: 1. lokacija 2. lokacija 3. lokacija. Zaključak koji se nameće sam po sebi je da, ako imate dobru lokaciju, nema te robe koju nećete prodati. Sve ostalo naravno treba da bude kvalitetno prisutno, ali je lokacija primarna.

14.04.2009 Izvor: eMagazin

Maloprodaja