Istorija trgovine
 Trgovina nastaje sa prvim počecima komunikacije, još u praistoriji. Ona je bila osnovna veština putem koje su praistorijski ljudi razmenjivali jedni sa drugima usluge i dobra. Piter Votson označava period od pre 150.000 godina kao vreme od kada datira istorija međugradske trgovine, tj. razmene robe između dva udaljena mesta.
Definicija trgovine
Trgovina je dobrovoljna razmena robe, usluga ili oboje. Mehanizam koji dozvoljava trgovinu naziva se tržište. Originalna forma trgovine bio je barter, direktna razmena robe i usluga. Moderni trgovci generalno pregovaraju preko najboljeg posrednika pri razmeni, novca. Kao rezultat dolazi do mogućnosti razdvajanja kupovine od prodaje, pa i zarade. Pronalazak novca i kasnije kredita, papirnog novca i nefizički prisutnog novca umnogome je olakšao i unapredio trgovinu. Trgovina između dva trgovca se naziva bilateralnom trgovinom, a između više trgovaca multilateralnom. Trgovina postoji iz više razloga. Prilikom specijalizacije i podele rada dolazi do koncentracije na uži aspekt proizvodnje, trgovine različitim proizvodima. Trgovina postoji i između raznih regiona, iz razloga što određeni imaju komparativnu prednost u proizvodnji robe kojom se može trgovati ili zato što veličina regiona dozvoljava da se izvuče korist iz masovne proizvodnje. Kao takva, trgovina po tržišnim cenama između raznih lokacija doprinosi obostranoj koristi.
Trgovina kroz istoriju
Trgovina se pominje kroz veći deo zabeležene ljudske istorije. Postoje dokazi trgovine vulkanskim staklom i kremenom još u vreme kamenog doba. Materijalima koji su korišćeni za proizvodnju nakita se trgovalo sa Egiptom još od 3000. godine pre nove ere. Feničani su bili poznati moreplovci koji su plovili od Sredozemnog mora pa sve do današnje Britanije na severu u potrazi za nalazištima kalaja, koji im je bio potreban za proizvodnju bronze. Iz ovog razloga oni su osnivali kolonije koje su Grci nazivali trgovačkim središtima.
Od početka grčke civilizacije pa sve do propasti Rimskog carstva u V veku nove ere, finansijski unosna trgovina donela je dragocene začine u Evropu sa Dalekog istoka, posebno iz Kine. Rimska pomorska trgovina je vremenom procvetala i opstala. Tako rasprostranjena imperija donela je stabilnije i sigurnije puteve, na kojima je strah od pirata prilikom dopremanja robe bio manji.
Pad Rimskog carstva i tamni period koji je potom usledio donose Zapadnoj Evropi nestabilnost i stanje na ivici kolapsa u trgovinskim vezama. Međutim, trgovina se kako-tako održala. Od 8. do 11. veka Vikinzi i Varangijani (plaćenici za koje se smatralo da su Rusi) trgovali su dok su plovili po Skandinaviji. Vikinzi su plovili ka Zapadnoj Evropi dok su Varangijani plovili ka Rusiji. Hanza je bila savez nemačkih gradova, koji je u periodu od 13. do 17. veka držao monopol u trgovini u većem delu Severne Evrope i Baltika.
Začeci savremene trgovine
Vasko da Gama je otpočeo trgovinu začinima 1498, što je bilo jedno od važnijih ekonomskih događanja tog perioda koja su podstakla doba otkrića. Začini dopremani u Evropu iz dalekih zemalja bili su među najvrednijim robama uzimajući u obzir njihovu težinu, postali su čak rival zlatu. U 16. veku centar slobodne trgovine je bila Holandija, kod koje nije bilo kontrole razmene i zastupana je teza o slobodnom kretanju roba. Dominantnu ulogu u trgovini sa Istočnom Indijom u 16. veku je imao Portugal, dok je Holandija primat preuzela u 17. veku i Britanija u 18. veku.
Godine 1776. Adam Smit je objavio kapitalno delo „Bogatstvo naroda”. U ovoj knjizi kritikuje merkantilizam i daje dokaze u prilog ekonomske specijalizacije, koja bi po njemu mogla doprineti blagostanju nacije isto koliko i mnoge firme. Pošto je podela rada ograničena veličinom tržista, rekao je da bi zemlje, ukoliko bi imale pristup većim tržištima, mogle efikasnije da obave podelu rada i usled toga budu produktivnije. Smit je tvrdio da je uzeo u obzir svu racionalizaciju u vezi sa uvozom i izvozom, kao i sve „prevare” koje iz toga mogu proisteći, pri čemu bi najviše bila pogođena zemlja koja trguje i to za gubitak koji doživi njena određena grana privrede.
Era slobodne trgovine
Godine 1799. holandska kompanija u Istočnoj Indiji, u svoje vreme najveća kompanija na svetu, bakrotirala je, delom i zbog povećanja slobodne trgovine konkurencije. Godine 1817. David Rikardo, Džejms Mil i Robert Torens dokazali su da slobodna trgovina moe doneti korist kako industrijski slaboj, tako i industrijski jakoj zemlji, u svojoj čuvenoj teoriji o komparativnoj prednosti. U „Principima političke ekonomije” Rikardo je izložio napredne doktrine koje su najvećim delom obuhvatale sve ono suprotstavljeno u ekonomskoj teoriji, npr. „Kada neefikasan proizvođač pošalje robu koju on najbolje proizvodi, u zemlju koja je u stanju da tu robu efikasnije proizvede, onda će obe zemlje od toga imati koristi”. Nadmoć slobodne trgovine prvobitno je bila utemeljena na nacionalnim prednostima sredinom 19. veka. To su bile neke kalkulacije kojima su se vodile države pri sagledavanju da li im je u interesu ili ne da se otvore za neku zemlju.
Džon Stjuart Mil je dokazao da zemlja sa cenovnim monopolom na međunarodnom tržištu može da manipuliše postojeće carine putem uslova trgovine i da kao odgovor na ovo može doći do reciprociteta u trgovinskoj politici. Rikardo i njegovi sledbenici su ovo tvrdili mnogo ranije. Ovo je prihvaćeno kao dokaz protiv univerzalne doktrine slobodne trgovine, kao što se verovalo da će se više ekonomskog viška od trgovine nagomilati u zemlji reciprociteta, pre nego u zemlji sa slobodnom trgovinom. Ovo je zatim, nekoliko godina kasnije praćeno sa „odojčad industrijom” tj. scenarijom koji je razvio Mil anticipirajući „novu teoriju trgovine”, obrazlažući kako je „dužnost” države bila da zaštiti mladu industriju, ali samo onoliko koliko je neophodno da se razvije do punog kapaciteta. Ovo je postala politika u mnogim zemljama koje su pokušavale da se industrijalizuju i nadmaše engleske izvoznike.
Velika depresija je bila najveća ekonomska recesija, koja je trajala od 1929. do 1941. godine. Za vreme ovog perioda došlo je do velikog pada trgovine i ostalih ekonomskih pokazatelja. Nedostatak slobodne trgovine su mnogi smatrali jednim od osnovnih razloga Velike depresije, uz naravno Drugi svetski rat. Za vreme Drugog svetskog rata, tačnije 1944. godine, 44 zemlje su potpisale Breton-vudski sporazum sa namerom prevencije od potencijalnih budućih nacionalnih barijera, kako bi se izbegla nova depresija. Utvrđena su pravila i osnovane su institucije koje će regulisati međunarodnu ekonomsku politiku: Međunarodni monetarni fond i Banka za obnovu i razvoj (kasnije podeljeno na Svetsku banku i Banku za međunarodna poravnanja). Ove organizacije su počele da funkcionišu 1946, kada je već dovoljan broj članica ratifikovao sporazum. Godine 1947. 23 zemlje su pristupile Generalnom sporazumu o carinama i trgovini (poznatiji kao GATT) kako bi podstakle slobodnu trgovinu. Slobodna trgovina se i dalje razvija na kraju 20. i početkom 21. veka.
Trendovi u trgovini
Današnji trendovi u trgovini su pretežno orijentisani na smanjenje zaštitnih ograničenja (carine, kvote, kontigenti). Sa širenjem Evropske unije, sve više padaju zidovi i sve se više potencira liberalizacija trgovine, dok globalizacija uzima sve više maha.
Trgovina je danas najlukretivnija delatnost. U prilog tome stoji činjenica da je kompanija sa najvećim prihodom na svetu (Wal Mart, 270 milijardi USD) upravo iz sfere trgovine. Jedan od trendova je i taj da se trgovina (maloprodaja) razvija u smeru ukrupnjavanja i širenja na nerazvijena područja, zbog prevelike saturiranosti tržišta u njihovim matičnim zemljama. Noviji trend je i stapanje vrsta trgovine, najbolji primer je trgovina na malo koja preuzima funkcije trgovine na veliko, koja izumire polako...
|
