Znanje za poslovanje - Internet

Internet očima svakodnevnice

Nekolicina tehničkih izuma namenjenih komunikaciji imala je odlučujući uticaj na sveopštu oblast poslovanja. Kako se niko od nas ne seća kako je uvođenje telefona (o telegrafu da i ne govorimo) izgledalo, prisetićemo se za momenat osamdesetih godina prošlog veka i pojave “veličanstvenog” uređaja – telefaksa. Faks je, korišćenjem telefonske linije, korisniku pružio “moć” da tekstualni dokument za minut-dva dostavi primaocu, izbegavajući time njegov spor transfer putem pismonosne pošiljke. Mnogi su bili istinski oduševljeni tom spravicom. S pravom, jer je zaista revolucionisala poslovnu korespondenciju. Međutim, retko ko se zapitao (a još manje njih je moglo da predvidi): “šta će biti sledeće?”.

Sledeće vredno pomena jesu mobilni telefon i Internet. Dok je mobilni telefon od simbola visokog socijalnog statusa svog vlasnika vrlo brzo postao aparat bez koga gotovo nijedna osoba ne može da zamisli svoj svakodnevni život, bilo poslovni, bilo lični i emotivni, Internet je bio i ostao složen tehnološki skup, a s druge strane zbir nekolicine komplementarnih servisa: World Wide Weba, elektronske pošte, Useneta, diskusionih grupa, mailing lista... Svaki od tih servisa, kao i Internet u celini, menjao je i nadalje menja sliku globalnog i lokalnih biznisa na načine koji su skoro nepojmljivi.

Ekstaza komunikacije

Ovaj izraz, koji označava preplavljenost savremenog čoveka informacijama različitih vrsta, nastao je devedesetih godina prošlog veka, ali svoju punu dubinu značenja tek treba da dobije. Do pre samo nekoliko godina vizije, sada postaju realnost. Ljudi sve više “nose posao stalno sa sobom”... Sve manje se pamti sopstvenom memorijom, sve više stvari se obavlja “u hodu”, obim i kvalitet podataka koji saobraćaju raste ogromnom brzinom... Ako postoji jedna stvar koja bi se mogla označiti kao najbitiniji uzrok globalizacije, ona se naziva Internet. Time ona prestaje da bude samo tehnologija, metod komunikacije ili poslovni model i prerasta u integralni deo našeg bitisanja i opšte kulture. Rapidni tempo tehničkog napretka kreće se mnogo brže od sposobnosti samih ljudi da mu se prilagode i na podesan način inkorporiraju nove mogućnosti u svoju svest. Ipak, otpor novinama kao da ne postoji. Listom se prihvata stvarnost u kojem ne možemo ni da zamislimo sebe bez uređaja koji nam “otvaraju prozor u svet”, dok nam u isto vreme drastično smanjuju prostor sopstvene privatnosti.

Ako za momenat izuzmemo složene biznis-modele korporativnog poslovanja pomoæu globalne mreže (tzv. B2B - Business-to-Business model), pomoæu kojih se dnevno promeæe na desetine milijardi dolara, napomenimo da je ona donela korist i olakšanje u funkcionisanju mnogih “malih” subjekata - preduzeća, kao i samih korisnika (klijenata) usluga, odnosno kupaca proizvoda.

Uzmite banalan primer... Probudili ste se, skuvali jutarnju kafu i potrebne su vam informacije bitne za posao na koji bi trebalo da krenete za neko vreme. Rano je da zovete kolege i partnere, ne izlazi vam se do kioska po novine (a i pitanje je da li ćete u njima naći ono što vam treba), na TV-u korisnih informacija nema... Rešenje je u Mreži! Mreža “radi” 24 časa na dan, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini. Obaveštenja i informacije na njoj su uvek dostupne, uvek pregledne i po potrebi razmenjive. Tako da u malopre pomenutom slučaju jutarnje kafe možete sebi priuštiti “luksuz” da u miru iščitate sve novine koje imaju prezentaciju na Internetu, da prosurfujete servise vesti koji se non-stop osvežavaju, da pomoću platne kartice naručite proizvod u virtuelnoj (on-line) prodavnici, koja nikada nije zatvorena i čija vam fizička lokacija (ako uopšte postoji) ne predstavlja odvraćajući faktor za kupovinu... Za kraj jutarnje seanse, možete se odlučiti da posetite sajtove “za svoju dušu”, na kojima ćete pročitati neki vic, poslati elektronsku čestitku voljenoj osobi ili saznati koji su filmovi na repertoaru u vašem gradu za nastupajući vikend.

Mailing liste

Mailing lista je specifičan servis Interneta, donekle nalik elektronskoj pošti. Njoj liči utoliko što se komunikacija između pošiljaoca i primalaca informacije obavlja u formi e-pisama, dok je razlika u tome što se na mailing listu treba posebno prijaviti (“pretplatiti”) i što je ona, po pravilu, korespondencija između firme, s jedne i većeg broja klijenata sa druge strane. Za kompaniju gotovo da ne postoji bolji vid obaveštavanja svojih komitenata/klijenata od mailing liste. Pošto se zainteresovana osoba prijavi na nju, najčešće popunjavanjem posebnog formulara na firminom sajtu, ona u svoje elektronsko poštansko sanduče dobija sve relevantne informacije u vezi sa aktivnostima kompanije. Uz malo umeća, kreatori liste će je dizajnirati tako da će se primalac poruke – pretplatnik osećati veoma prijatno i počastvovano što ju je dobio. Reč je o uticaju personalizacije... osećaju da je pismo stiglo “samo u vaše sanduče i samo za vaše oči”, bez obzira što vrlo dobro znate da to nije baš tako...

Prva stvar koju činite po prispeću na radno mesto je da otvarate program za manipulaciju elektronskom poštom. Preuzimate pisma, čitate ih i u brzini odgovarate na njih. Da li ste ikada u momentima pritiskanja Send/Receive tastera pomislili o značaju servisa elektronske pošte za vaš rad i život uopšte? Jednostavno, prisetite se perioda kada nje nije ni bilo... Pisana korespondencija išla je tradicionalnom poštom (ili već pominjanim faksom) i jedna iteracija trajala je i po nekoliko dana (u slučaju faks-komunikacije kraće, ali uz velika ograničenja u odnosu na e-mail). Danas e-pisma “lete” brzinom misli, stižući na bilo koju tačku planete u trenu, uz minimalne troškove, koji se mogu meriti u stotim delovima dinara po pismu). Da ne govorimo da tim istim pismom možete poslati i sliku, zvuk, programe i druge multimedijalne sadržaje. Zato je e-mail idealan način komuniciranja među poslovnim partnerima.

Osvrnimo se još malo na najpopularniji vid Interneta - World Wide Web (WWW, Web). Osim što se na njemu nalazi obilje informacija koje se mogu i praktično veoma dobro iskoristiti, on je sjajno mesto za promociju i plasman proizvoda i usluga. Osnovna forma Weba je prezentacija na njemu, iliti web sajt. Odavno usvojeno (u razvijenom svetu) pravilo poslovnog uspeha je da kompanija, ma kakva i koliko bila, mora da poseduje sajt koji je potencijalnim i tekućim klijentima predstavlja u najboljem svetlu i od kojeg oni mogu da imaju neku vrlo praktičnu korist. Korist nije, naravno, striktno materijalna – sajt služi da posetiocu pruži sveže i relevantne informacije, da stekne uvid u profil firme koja ga drži i da, eventualno, komunicira s njom ili kupi nešto od njenog asortimana.

Elektronska pošta i Web nisu jedini aduti Interneta. Ogromne uštede i šanse za sticanje prednosti u odnosu na manje visprenu konkurenciju koje nudi, vidljive su i u nekim drugim njegovim segmentima. Tako se, na primer, u svetu odavno primenjuje praksa “telefoniranja preko Neta”, gde se ljudski glas pretvara u signal podoban za prenos preko Mreže (tzv. VoIP – Voice Over IP). Za one koji mogu da osete blagodeti tzv. širokopojasnog pristupa Internetu, nije nepoznata ni pojava kao što je video-konferensing, gde se uz pomoć web kamerica sa sagovornikom komunicira i glasovno i vizuelno.

U poslednjih nekoliko godina, moć Mreže raste, upravo proporcionalno zahtevnosti njenih korisnika. Jedna od manifestacija naraslih apetita korisnika jeste potreba za komuniciranjem u realnom vremenu. Iako veoma brzi i efikasni, elektronska pošta i Web nisu “real-time” modeli komunikacije. Savremen čovek želi da bude u kontaktu sa drugim ljudima i sa njemu bitnim podacima uvek, sa svakog mesta (i uređaja) i u svako vreme. To podrazumeva tri podržavajuća elementa: infrastrukturu, tehničku opremljenost i dostupnost servisa koji ih opslužuju i eksploatišu. Novi servisi ukazuju na neizbežan ishod procesa konvergencije onih starih, gde će čovek biti u potpunosti “okružen” informacijama. Da li će on uspeti da se uspešno snađe u tome, drugo je pitanje na čiji odgovor se, po svemu sudeći, neće dugo čekati.

17.04.2009 Izvor: eMagazin