eImenik

Znanje za poslovanje - Internet


Informacije koje imaju smisla Danas imamo žargonski naziv za tu vrstu komuniciranja. Kažemo da je to soc-realistički način pisanja, odnosno komuniciranja. Suština ovog vida obraćanja je da se “na gomili” ponudi što više podataka, po principu: više je bolje. Verovatno iz straha da se nešto bitno ne ispusti, ponudi se onda i sve što je nebitno. Rezultat je potpuno besmislena informacija. Pitanje je da li takva brda podataka uopšte predstavljaju informacije? Šta je informacija? Informacija je proces i predstavlja aktivnost komuniciranja. Informisati znači preneti znanje nekome. Tražeći informaciju mi, zapravo, zadovoljavamo svoju ličnu potrebu da tom informacijom upotpunimo svoje znanje. Ukoliko neki podatak, ili mnoštvo podataka koje smo primili, ne poveća postojeći nivo našeg znanja, onda ti podaci ne predstavljaju informaciju. Da li je soc-realistički način komuniciranja i dalje prisutan u našim životima? Na žalost, jeste. Svaki put kada dobijete neko rešenje iz suda, opštine, ili bilo koje druge državne institucije, do izražaja dolazi to nesmisleno komuniciranje. Čak i u poslovnoj komunikaciji naših domaćih firmi (i privatnih) prepoznaćete taj duboko ukorenjeni princip “komuniciranja radi komuniciranja”. Informacioni dizajn Svi smo već odavno na svojoj koži iskusili prezasićenost informacijama, karakterističnu za moderno društvo. Ovaj problem postoji od samih početaka tehnološke civilizacije. Sa razvojem tehnologije i prerastanjem u informaciono društvo, prve su se sa ovim problemom suočile baš najrazvijenije zemlje Zapada. A tek kada se pojavio Internet... Kao rezultat pomenutog informacionog zasićenja, nastala je nova disciplina, tzv. informacioni dizajn (eng. information design). Konkretno, ova disciplina je nastala kao rezultat potrebe za boljim razumevanjem web stranica, ali i formulara, pravnih dokumenata, kompjuterskih interfejsa, tehničkih informacija i sl. Informacioni dizajn je disciplina koja danas doživljava neverovatan razvoj. Zanimanje “informacioni dizajner” postaje veoma traženo na Zapadu. Znanja potrebna za ovo zanimanje su: grafička komunikacija, tipografija, psihologija čitanja i učenja, ljudske interakcije sa kompjuterom, istraživanja korisnosti, jasnog pisanja, primenjene lingvistike itd. Pored toga, potrebno je i detaljno poznavanje prednosti i ograničenja korišćenih komunikacionih medija. Informacioni dizajn na Webu Verovatno pretpostavljate da se ova disciplina pojavila, pre svega, kao rezultat potrebe poboljšanja komunikacije na Internetu. Konkretno primenjen na Web, informacioni dizajn bi se mogao definisati kao kombinacija kreiranja i organizovanja sadržaja sajta u kategorije, kao i korisničkog interfejsa koji podržava te kategorije. To je razvoj funkcionalnog i intuitivnog plana, kojim se korisnik dovodi od tačke A do tačke B putanjom najmanjeg otpora. Rezultat ovog procesa je da se ukupno znanje korisnika sajta uvećalo, a uz to je postignut i željeni cilj. Sve do nedavno se verovalo da tehnologija može pružiti odgovor na sve probleme komuniciranju na Webu. Rezultat su bili kompleksni programi menadžmenta sadržaja sajtova, kategorizacije sadržaja i slično. Međutim, pokazalo se da nijedan kompjuterski program ne može sam smisleno pripremiti informaciju koja će biti uneta u te programe. Program može olakšati proces komuniciranja, ali poruku moraju pripremiti ljudi. I na Webu je neophodan dobar pisac, odnosno urednik koji će sadržaju dati smisao. Majstori informacionog dizajna Verovali ili ne, ali informacioni dizajn se primenjuje otkada je i komunikacije među ljudima, samo što mu tada niko nije dao takvo ime. Naime, svaki put kada progovorite ili nešto napišete, vi sprovodite informacioni dizajn. Svaki put kada komunicirate sa bilo kim u svojoj sredini, cilj vam je da vaša informacija na najbolji način prenese vaše misli i osećanja. Kao rezultat toga, ukupni rezervoar znanja u vašoj sredini će se povećati. U suštini, informacioni dizajn je veština da se informacija prenese tako da kod korisnika postigne unapred željeni cilj, tj. da je on razume onako kako ste vi želeli. Ko su do nedavno bili jedini majstori informacionog dizajna? To su svi oni koji se bave izdavaštvom, odnosno objavljivanjem informacija za širu javnost. Otvorite bilo koje novine ili magazin, poslušajte radio, pogledajte TV. Da li bi se novina sa nerazumljivim i neinteresantnim sadržajem prodavala? Da bi informacija imala smisla, ona mora biti delotvorna. Pravilo obrnute piramide Svakako ste primetili kako izgleda prosečan novinski članak: krupan, kratak i jasno vidljiv naslov, podnaslov koji ukratko opisuje sam članak, sadržaj razbijen u što više kratkih pasusa, pisan jezikom koji se lako i brzo razume. Taj sistem postepenog uvođenja u sadržaj se u novinarstvu naziva “pravilom obrnute piramide”. Ovaj sistem vam omogućuje da brzo skenirate ceo članak i – čitajući prvo naslov, pa onda odgovarajuće podnaslove – odlučite da li ćete pročitati ceo članak. Suština je da ste, makar i čitajući samo podnaslove, razumeli osnovnu poruku članka. Rezultat je informacija koja vam je jasna i koja se, ma koliko mali deo nje pročitali, pretvorila u znanje. Vi ste time nešto naučili. Previše komunikacije Do skora je u mnogim poslovnim sistemima postojao problem nedovoljne komunikacije (među zaposlenima, rukovodstvom, sa kupcima...). Međutim, veći problem u poslovanju danas predstavlja prekomuniciranost, koja nepotrebno troši vreme, kako zaposlenih, tako i kupaca i korisnika. Dobar menadžer nikada nije bio onaj koji najviše vremena provodi u komunikaciji, već onaj čija je komunikacija najčistija, bez nerazumevanja i praznog hoda. Sećate se pojma “elaborat”, koji je obično predstavljao knjižurinu od par stotina stranica kojima su se opravdavale investicije u ranije socijalističke industrijske gigante. Najveći problem je bilo to što ih niko nije čitao. A i da je čitao, verovatno ih ne bi razumeo. Zato se danas u te svrhe priprema biznis plan, koji se priprema u izuzetno konciznoj formi i retko prelazi dvadeset stranica teksta. Često je i pomenuti format biznis plana preobiman da bi preneo suštinu ideje u što kraćem roku, pa se u okviru njega, na jednoj ili dve stranice, priprema takozvani Executive Summary. Važnost dobrog informacionog dizajna Koliko je kvalitetna komunikacija značajna za običnog čoveka? Koliko puta ste se našli u situaciji da ne razumete neko saopštenje u vašoj firmi. Koliko li je sastanaka održano, foruma okupljeno, a da ni sami učesnici nisu znali koji je razlog njihovog okupljanja. Koliko je samo konferencija za štampu održano, na kojima ni predavačima nije bilo jasno koju poruku žele da prenesu. Na kraju krajeva, koliko puta je nešto komunicirano u medijima a da pritom nikome nije bilo jasno “šta je pisac hteo da kaže”. Informacija koja nema smisla ima samo jedan žalosni efekat. Ona troši vreme svih onih koji su u proces komuniciranja uključeni. Ne poštujući pravila informacionog dizajna – ne poštujete svoje vreme, a ni vreme ljudi sa kojima komunicirate. Kvalitetno komunicirati znači uz minimum napora ostvariti maksimalni efekat u komunikaciji. Poznato je da uspeh u bilo kojoj životnoj aktivnosti zavisi prvenstveno od kvalitetne komunikacije. Ne zaboravite da je suština komuniciranja, ne u prenosu podataka, već u smislenoj informaciji koja povećava ukupno znanje korisnika. Zato se i XXI vek, za razliku od prošlog informacionog doba, naziva vekom znanja.

17.04.2009 Izvor: eMagazin

Informacije koje imaju smisla