Halal hrana šansa za Srbiju
 Islam je vera koja u potpunosti uređuje porodični život, obrazovanje, politiku, pa tako i ishranu, korišćenje farmaceutskih proizvoda i kozmetičkih preparata. Još pre 1428. godine po svetoj knjizi Kuranu i Šerijatskom zakonu, propisano je šta je halal, ili ono što je dozvoljeno, a šta haram, ono nedozvoljeno.
– Musliman se hrani da bi preživeo i da bi bio zdrav i jak kako bi se posvetio Bogu. Zato treba da se hrani halal proizvodima, zdravom i ukusnom sertifikovanom hranom koju kontrolišu halal-agencije – izričit je Mustafa Jusufspahić, direktor Agencije za sertifikaciju halal-proizvoda koju je 2005. godine osnovala Islamska zajednica Srbije posle donošenja Zakona o verskim zajednicama koji im je omogućio osnivanja agencija i firmi.
Islamska zajednica Srbije ima najdužu tradiciju kontrole i izdavanja sertifikata za prehrambene proizvode na prostoru Balkana. Velike količine mesa izvožene u zemlje islamskog sveta iz bivše SFRJ imale su isključivo halal sertifikat zajednice iz Srbije. Prema Jusufspahićevim rečima, u zadnja četiri meseca, dvadesetak srpskih firmi je implementiralo Halal standard u svojoj proizvodnji i uslugama. On je za „E magazin“ ukazao na velike potencijale ovog tržišta.
– U Srbiji živi pola miliona muslimana (sa Kosovom dva miliona). Imajući u vidu da je svaki četvrti čovek na planeti musliman i da je halal-tržište od 1,6 milijardi muslimana u svetu tržište koje se najbrže razvija, procenjeno na 650 milijardi dolara, od čega se oko 250 zarađuje samo na hrani, potencijal za srpsku privredu nije mali – kaže on.
Halal je zdrava hrana za sve, a za muslimane jedina ispravna. Sertifikovane firme se obavezuju da sastojci odgovaraju deklaraciji, a već desetine firmi su zbog nepoštovanja izgubile sertifikat. Jusufspahić napominje da je cilj da se halal prehrambeni proizvodi nađu u hipermarketima. Za početak, Agencija će u okviru Bajrakli džamije otvoriti halal-mesaru. Neke od srpskih firmi koje su prepoznale potencijale ovih proizvoda su: „Paraćinka“ iz Paraćina, „Frikos“, ITM, „Lutra Group“, „Strong Natura“, „Crvenka“, „Pionir“ iz Subotice... Na globalnom nivou, Malezija je najveći izvoznik halal proizvoda.
I Predrag Miletijev, marketing konsultant na uvođenju halal-standarda u Srbiji smatra da naša zemlja ima šansu koju ne sme da propusti. On navodi primer Francuske u kojoj je potrošnja halal-mesa 50 kg po stanovniku, a procene su da je ukupna vrednost tržišta EU u ovoj oblasti pet milijardi evra. Svoju izjavu potkrepljuje vestima sa „Anugea“, najvećeg svetskog sajma hrane na kojem su halal proizvodi uvršteni među osam najznačajnijih rastućih trendova u prehrambenoj industriji danas.
U Beogradu trenutno postoji samo jedan halal restoran i mesara i to u sklopu Islamskog centra u Beogradu.
U osnivanju je HUPS, Udruženje halal-potrošača Srbije, za koje se Jusufspahić nada da će doneti promene jer, kako ističe: „ Mi živimo i rađamo se ovde“.
Zabranjeni sastojci
Haram za muslimane predstavljaju svinjsko meso, krv, alkohol, droga, meso mrtvih životinja, meso životinja koje nisu zaklane u Alahovo ime, mesoždera, magarca, majmuna, slona, psa, meso koje je žrtvovano u ime nekog ili nečeg drugog osim Boga, hrana koja se priprema sa vinom, različiti kolači sa bilo kojom vrstom alkohola, hrana koja sadrži emulgatore na bazi svinjske ili životinjske masti, cigarete, mada o njima postoje razlike u tumačenjima.
Dobra prilika
Kompanija „Lidomeat“ iz Belanovice, naslednica „Srbokopove“ klanice, najvećeg izvoznika mesa u bivšoj Jugoslaviji, srpski je primer potpune strateške opredeljenosti za primenu halal-standarda i izvoz u arapske zemlje. Investicijom u automatizovanu liniju proizvodnje prilagođenu halalu, vrednom pet miliona evra, ona će iskoristiti prostor na tržištu nastao zbog deficita junećeg mesa kako na srpskom tako i na svetskom tržištu, ističe Miletijev.
|
