eImenik

Znanje za poslovanje - Poslovanje


Bizmismen ili direktor Bolje biti prvi nego najbolji! Kaže jedan od čuvenih zakona marketinga novog doba. Na našim prostorima, teško se odlučimo da zaigramo na ovu kartu, ali kako vreme odmiče, sve više shvatamo da pravila zapada nisu samo “njihova”, već su odavno zahvatila i dobar deo istoka! S prolećem je krenulo i veliko čišćenje fioka u kancelarijama, pogotovu onih koje nisu godinama otvarane, a sadrže kreativne fakture i profakture, spiskove sa carina, zaostale socijalno-penzione benefite i slične papire kojima sve više počinjemo da se bavimo. U eri legalizacije i unapređenja zakonodavstva koje nas sve vodi ka pritoci koja će se uskoro uliti u jednu poštenu i zdravu reku reformi, sa svih strana nas bombarduju konceptima i principima tržišne ekonomije, znanja, edukacije.... Ako smo u poziciji direktora, onda često nemamo vremena da razmišljamo o ovim stvarima koje se propagiraju kao važne. Zašto? Polovina nas misli da je potpuno nepotrebno obnavljati znanja stečena i mnogo pre našeg embarga, jedan deo misli da ima još vremena pre nego fiskalne kase počnu da deluju, jedan deo misli da će ga neko “kupiti” ili da bude terminološki tačnije – privatizovati, a poslednji deo misli da se živi od stare slave – sigurnih kupaca. Naš najveći berlinski zid je upravo naša svest koju je toliko teško promeniti, skoro toliko teško kao dobiti potrebne građevinske dozvole za izgrađnju objekta od opšteg značaja. Potrebno je da se učimo kako da menjamo svest. Kako da menjamo stare navike i običaje. Vidite li šumu ili drveće? Loše stečena navika je slaba komunikacija sa saradnicima. Zatim, nedostatak delegiranja. Zatim, nedostatak sistema nagrađivanja. Loše stečena navika je i to što se tradicionalni sprski direktor koji se pretplati na sve stručne časopise i onda ih nikad ne otvori, već ih prosledi nekome na nižem hijerarhijskom nivou. I tako se stvaraju podređeni koji znaju više od šefova. Stvaraju se kompetentni ljudi na nižim operativnim nivoima, a na vrhu ostaje rukovodilac koji je ubeđen da njegov autoritet i dalje može počivati samo na – ličnosti. Kakav ste vi direktor, šef, rukovodilac, saradnik i koliko poverenja imate u svoj tim, su danas ključna pitanja za novi početak. Koliko puta vam se učinilo da je put do novih znanja dosadan i težak? Verovatno puno puta, i to je činjenica. No, ipak, moramo da naučimo da u brdu tekstova analiza poslovnih slučajeva prepoznamo i po koje drvo, a ne samo šumu. Moramo da naučimo da sami zamislimo koliko će nam data informacija koristiti u poslovanju, koliko će poboljšati proces prodaje, koliko će nam doneti profita i zadovoljstva. Jer, profit bez zadovoljstva nije onaj pravi. Zadovoljstvo je onaj osećaj kada znamo šta radimo i uz to pogodimo i pravo vreme za te aktivnosti. Coca-Cola? Volkswagen? Ako prihvatimo činjenicu da je informacija zajedno sa ljudima jedna od najskupljih resursa, započinjemo razmišljanje o strateškom menadžmentu. Strategija predstavlja široki program za definisanje i postizanje ciljeva organizacije, izbor prioritetnih aktivnosti, rangiranje pririteta i nivo ambicioznosti kompanije. Ako misija kompanije odgovara na pitanje “Gde kao kompanija želimo da budemo”, u recimo, narednih pet godina, strategija odgovara na pitanje “Kako želimo da stignemo tamo”. Današnje tržište nije više samo skup roba i usluga, iako je i dalje kapitalističko, njime više nego ikad dominira “kapitalizam informacija”. Industrije koje su se u poslednjih pedeset godina pomerile u središte privrede imaju za predmet proizvodnju i distribuciju znanja i informacija, pre nego proizvodnju i distribuciju roba i usluga. Tako imamo industrije telekomunikacija i informatike koja su porasle, ali “neprivredne” delatnosti, koje proizvode i primenjuju znanje - kao što su obrazovanje i zdravstvo – u svim razvijenim zemljama rastu mnogo brže čak i od privrednih aktivnosti. Čak i banke sve više idu ka strategiji unovčavanja svojih usluga pružanja informacija, mnogo više nego kroz klasični transfer novca. Dakle, sve je prisutnija činjenica da se manje zarade izvlači iz tradicionalnih resursa: rada (radne snage), zemljišta - zgrada, opreme i novčanog kapitala. Glavni proizvođači bogatstva postali su informacija i znanje. Ali, nemojte se zavaravati. Znanje samo po sebi jeste ključno, ali nije i dovoljno. Količina znanja je jedno, ali produktivnosttog znanja je pravi efekat. Produktivnost znanja – kvalitet koje znanje daje – je od najvećeg značaja, kako za korporaciju tako i za preduzetnike. I staro i novo znanje mora imati svoj kvalitet i primenu. Bez ovakvog pristupa, nema vaše konkurentske prednosti. Kolika je produktivnost vašeg znanja? Centralizacija i autokratsko donešenje odluka, koje samo ima direktor ozbiljno sputava produktivnost znanja. U savremenom konceptu upravljanja, kada se broj menadžerskih slojeva smanjuje i kada se kompanija gradi na individualnoj odgovornosti zaposlenih, produktivnost znanja raste za delegiranjem ovlašćenja. Tradicionalni direktori neće moći da prežive ovakve promene. A promene dolaze same po sebi. Ključno pitanje je da li promene treba započeti sa vrha, ili od dna? Zašto oni koji su prvi ponekad nisu i najbolji. Često se najbolji – tj. oni sa najvećim kvalitetom i najvećim delom tržišnog učešća, “uspavaju” upravo jer smatraju da su najbolji i da je to samo po sebi dovoljno. Za to vreme, oni drugi koji u tome vide svoju šansu, uz pomoć pravih informacija u pravo vreme, jednostavno kreću da preuzmu deo tržišta i postaju prvi. Vlasnik jednog poznatog lanca robnih kuća u Engleskoj, često tvrdi da mu je veće zadovoljstvo predstavljao trnovit put do najboljeg, jer kad se popeo na mesto broj jedan, došao je dosadniji deo posla – da održava to mesto broj jedan – usledilo je konstantno investiranje u inovacije i promene. Coca-Cola već niz godina samo koristi informacije kako da unapredi svoj marketing, jer je proizvod u generičkoj formi već dovoljno usavršen i globalno prihvaćen. Posvećenost stalnom napretku kompanije je jedina strategija koja vas može voditi u novom milenijumu. Informatičko doba pruža iste ili slične mogućnosti hiljadama kompanija, ali ih samo relativno manji broj iskoristi u punom kapacitetu. Pre nego što započnete postavku strategije zasnovane na stalnom unapređivanju znanja – stručnih i proizvodnih, razmislite… da li bi ušli u posao sa samim sobom?

14.04.2009 Izvor: eMagazin

Bizmismen ili direktor