Znanje za poslovanje - Finansije

Berzanski termini - Akcije

Akcija (nem.-aktien) je kao termin prihvaćen pod uticajem nemačke privredne regulative. Deonica je termin koji je postojao jedno vreme u jugoslovenskom zakonodavstvu i označava deo kapitala (eng.-share). Danas je u upotrebi u zemljama čiji se pravni sistem zasniva na anglo-saksonskom zakonodavstvu. Kod nas je u skladu sa pravnom regulativom u upotrebi naziv - akcija.

Istorija

Pre nego što detaljnije objasnimo termin-akcija, potrebno je najpre razjasniti pojam hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti su pisane isprave o određenom imovinskom pravu koje je moguće ostvariti na osnovu vlasništva nad istim. Pra početke hartija od vrednosti možemo naći još u Vavilonu (VII vek pre nove ere). Razvojem robno-novčane privrede i hartije od vrednosti postaju predmet trgovanja na posebnom tržištu. Hartije od vrednosti možemo klasifikovati prema različitim kriterijumima: a) po ročnosti na kratkoročne i dugoročne, b) prema pravu koje nose na dužničke i vlasničke i dr. Dugoročne hartije od vrednosti su akcije i dugoročne obveznice, dok su kratkoročne hartije od vrednosti uglavnom instrumenti duga. Prema Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine, manji broj preduzeća je privatizovan, da bi se taj proces nastavio po novom zakonu, i po okončanju tog procesa, najzastupljeniji oblik organizovanja preduzeća biće akcionarsko društvo uz određen ali znatno manji broj preduzeća od nacinaolnog interesa koje će ostati u vlasništvu države. Akcionarsko društvo je oblik poslovnih organizacija odnosno društava koji je bio jedan od najzastupljenijih u XIX veku naručito popularan u SAD, mada se pojavio još u XVII veku, pa i ranije. Međutim, treba istaći činjenicu da ova društva imaju i kod nas relativno dugu tradiciju. Akcijsko pravo u Srbiji razvijalo se pedesetak godina u XIX veku. Iako je bio zasnovan na zakonima drugih evropskih država, smatra se da je ovaj srpski zakon bio modernija i potpunija varijanta u ono vreme od zakona koji su mu bili uzor.

Šta s hartijama od vrednosti

Treba još jednom podvući da svaka akcija predstavlja simbol vlasništva. Kada govorimo o raspolaganju akcijama određenog preduzeća, vlasnik akcija ima na raspolaganju nekoliko mogućnosti. Može da čuva svoje akcije i da svake godine podiže dividendu i tako upotpunjuje svoje prihode. Naravno da visina dividende može da varira i zavisi od kvaliteta preduzeća i uspešnosti njegovog poslovanja. Ako postigne visok profit, i dividende će biti visoke i obratno. Takođe, vlasnik akcija može i da ih proda na berzi i ostvari odgovarajuću dobit kroz razliku u ceni. Vlasnik akcija može i da ih pokloni ili čak baci, mada je malo verovatno da bi se neko odrekao neke druge svoje imovine poput automobila, kompjutera ili slično.

Vrste akcija

Prema načinu određivanja imaoca prava iz hartija od vrednosti, akcije mogu glasiti na donosioca ili na ime. Prema redosledu izdavanja, razlikuju se osnivačke (akcije prve emisije) i nove akcije (akcije narednih emisija). Prema pravu na dividendu, odnosno prema sadržini prava, postoje obične ili redovne (common stock) i povlašćene (preferred stock) akcije. Akcije, koje su izdavala (emitovala) društvena preduzeća u postupcima privatizacije, izdavane su kao obične akcije na ime.

Prava akcionara-vlasnika običnih akcija

1) Pravo na dividendu. Dividenda (dividend) je udeo u dobiti koji se ostvaruje i naplaćuje iz ostvarenih rezultata poslovanja akcionarskog društva. Dividende se isplaćuju iz profita koje ostvari preduzeće posle plaćanja kamata i poreza. Praksa domaćih preduzeća je da dividendu isplaćuju jednom godišnje i to nakon usvajanja završnog računa, a na osnovu odluke Skupštine akcionara. Ukoliko je profit zanemarljiv ili ukoliko je preduzeće loše poslovalo naravno da isplata nije moguća.

2) Pravo na ograničenu odgovornost. Ukoliko preduzeće loše posluje i ima velike gubitke, vlasnik akcija odgovara za njih samo onim sredstvima koje je uložio u kupovinu akcija (ili ništa ako ih je besplatno dobio u procesu privatizacije). Ako preduzeće propadne i ima dugove koji se mere milionima dinara, vlasnik akcija može maksimalno da izgubi sredstva koja je uložio u kupovinu akcija.

3) Pravo preče kupovine. Svaki akcionar koji poseduje obične akcije ima pravo preče kupovine nove emisije hartija od vrednosti, odnosno akcija.

4) Pravo upravljanja preduzećem. Vlasnici običnih akcija imaju pravo da odlučuju o svim bitnim pitanjima vezanim za poslovanje preduzeća. Uobičajeno je pravilo “jedna akcija –jedan glas”. Iz prethodnog logično proizilazi da onaj ko ima više akcija ima i veći uticaj prilikom donošenja odluka.

5) Pravo akcionara u slučaju bankrota preduzeća. U slučaju propasti preduzeća, iz likvidacine mase obaveze se isplaćuju sledećim redosledom: poverioci-kreditori, vlasnici obveznica preduzeća, vlasnici prioritetnih akcija i tek na kraju vlasnici običnih akcija.

13.04.2009 Izvor: eMagazin