eImenik

Znanje za poslovanje - Finansije


Berza - prošlost i sadašnjost Berza je regulisano i organizovano tržište koje funkcioniše po posebnim, strogo utvrđenim pravilima. Kao posrednička organizacija, ona je organizovano tržište koje učesnicima obezbeđuje tehnička, prostorna i druga sredstva za obavljanje trgovine hartijama od vrednosti, a ulagačima i učesnicima pruža informacije i pregled ponude i tražnje artikala kojima se na njoj trguje. Berza je institucija koja je nerazdvojan mehanizam finansijskog i robnog tržišta svojstven zemljama koje imaju razvijenu tržišnu privredu i razvijene poslove hartija od vrednosti, ili je institucionalizovani deo ukupnog finansijskog tržišta, odnosno njegova glavna institucija. Promet na berzi zavisi od finansijske razvijenosti zemlje. U svetu danas postoje tri osnovna tipa berzi hartija od vrednosti: 1. Anglosaksonski tip berze. Privatna institucija na akcionarskoj osnovi, sa unapred strogo utvrđenim brojem članova (banke i druge finansijske organizacije ne mogu biti članovi). Novi članovi biraju se kooptiranjem, ako neko od postojećih mesta ostane upražnjeno. Među najpoznatije berze ovog tipa ubrajaju se: Londonska berza (1250 članova) i Njujorška berza, na kojoj se mesta članova (ima ih 1366) kupuju. 2. Francuski tip berze. Osniva se posebnim zakonom i ima javno - pravni karakter. Država bira i postavlja njene članove, određuje njihov broj i dobrim delom učestvuje u poslovima rukovođenja i upravljanja. Najpoznatija berza ovog tipa je Pariska berza, a takav tip imaju i Belgija, Italija, Španija, Portugal i dr. 3. Mešoviti tip berze, koji je kombinacija prethodna dva tipa. Postoji u Švajcarskoj i Nemačkoj. Država ih osniva, rukovodi njima i vrši nadzor nad njihovim radom. Broj članova nije ograničen, a članovi mogu biti samo banke i druge finansijske organizacije. Same snose troškove rada. Poslovnu politiku, način i uslove poslovanja utvrđuju članovi berze. Najznačajnije berze ovog tipa su u Frankfurtu, Cirihu i Beču. Beogradska berza Beogradska berza je najstarija berza na teritoriji Jugoslavije. Osnovana je 1894. godine na osnovu srpskog zakona o javnim berzama iz 1886. godine. Počela je da radi 2. januara 1895. godine. Radila je do 1941. godine kada je prestala da radi zbog rata (kao i ostale berze na teritoriji Jugoslavije). Početkom pedesetih godina beogradska berza je zvanično ugašena. Tek 1989. godine obnavlja svoju delatnost kao Jugoslovensko tržište kapitala-Beograd. Svoje staro ime Beogradska je uzela ponovo 1992. godine. Beogradska berza ima statut kojim je određena njena organizacija, kao i ostala pitanja značajna za njen rad. Na berzi se može trgovati svim hartijama od vrednosti čija je kotacija dopuštena. Beogradska berza je uvršćena u listu svetskih berzi i ima status dopisnog člana Svetskog udruženja berzi. Danas, Beogradska berza ima preko 70 članova. Sedišta članova nalaze se u svim većim gradovima. Ukoliko neko želi da trguje na Beogradskoj berzi, potrebno je da kontaktira berzanskog posrednika - člana berze. Ovde je potrebno pojasniti termine koji se koriste u berzanskom poslovanju: Broker - profesionalni posrednik na berzi. Fizičko lice ili firma koja u ime i za račun nalagodavca posreduje između kupca i prodavca u berzanskim poslovima. Osnovna mu je dužnost da dovede u kontakt zainteresovane za zaključenje određenog posla. Posluje u tuđe ime, tj. za račun nalogodavca. Za svoje usluge naplaćuje proviziju, na koju stiče pravo kada strane sklope ugovor uz njegovo posredovanje. Samo brokeri, koji su članovi berze, mogu da trguju u Sali za trgovanje. Diler - trgovac hartijama od vrednosti koji, za razliku od brokera, može istupati i u svoje ime i za svoj račun. Zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije (kupovna žcena - prodajna cena), snoseći eventualni rizik gubitka. Akcionar - vlasnik akcije a time i učesnik u kapitalu akcionarskog društva; uživalac svih prava koje se tom akcijom garantuju. Akcionari mogu biti fizička lica, finansijske institucije (penzioni fondovi, osiguravajuća društva, investicioni fondovi), banke i druga pravna lica. Svojstvo akcionara stiče se uplatom odgovarajućeg iznosa pri izdavanju akcija, odnosno njihovom kupovinom na berzi. Investitor - vlasnik kapitala koji svoja slobodna finansijska sredstva ulaže u hartije od vrednosti ili neki drugi oblik imovine. Na tržištu kapitala javlja se kao učesnik na strani ponude, odnosno kao kupac. Emitent - pravno lice koje izdaje (emituje) hartije od vrednosti čijom prodajom prikuplja nedostajuća novčana sredstva. Organizacija trgovanja na berzi - Trgovanje na berzi obavlja se po strogo utvrđenim pravilima. Trgovina može biti organizovana kao: • aukcijsko trgovanje po metodi preovlađujuće cene • aukcijsko trgovanje po metodi minimalna cena i minimalna količina • kontinuirano trgovanje po metodi višestruke cene Aukcija - trgovanja na berzi metodom preovlađujuće cene i metodom minimalna cena i minimalna količina. Zakazuje se za sve hartije iste vrste određenog emitenta u unapred utvrđeno vreme. Za vreme aukcije, uparuju se nalozi ponude i tražnje za tom hartijom, prema ceni. Aukciju vodi broker berze. Kontinuirano trgovanje - obavlja se shodno višestrukoj ceni preko knjige ponude i tražnje. Svi nalozi ponude i tražnje (svih berzanskih posrednika), za određenom hartijom od vrednost, koje je primio broker berze za taj dan trgovanja, unose se u knjigu. Knjigu naloga vodi broker berze i uglavnom se vodi elektronski. Nalozi ponude i tražnje, evidentirani u knjizi, po istoj ceni mogu da se uparuju. Broker berze - ovlašćeno lice berze koje prikuplja, sortira i uparuje naloge za trgovanje, koje ispostavljaju berzanski posrednici. Samo postojanje berze je značajno iz razloga što razvijenost tržišta kapitala mnogo govori o ekonomiji države, o preduzećima koja u toj državi postoje, o ekonomskoj moći privrede i stanovništva. Berza pokušava da na istom mestu objedini ponudu i tražnju za hartijama od vrednosti i da omogući najrealnije utvrđivanje njihove cene, ali istovremeno i da zaštiti pojedinačne investitore. Beogradska berza obezbeđuje za investitore otvoreno, korektno i uređeno tržište. Statutom berze reguliše se sve što je od značaja za organizaciju i poslovanje - predmet poslovanja, organizaciju i način poslovanja, sticanje i gubitak statusa člana i učesnika, insajder pravila, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i poslovanje. Berza o svim obavljenim trgovanjima izveštava najširu javnost i time pospešuje javnost trgovanja. Dnevni i nedeljni izveštaji se dostavljaju svim zainteresovanim medijima i publikuju se na Internet prezentaciji berze.

14.04.2009 Izvor: eMagazin

Berza - prošlost i sadašnjost