eImenik

Znanje za poslovanje - Privreda


Artisti i modeli Od trenutka kada je ljudska ruka povukla prve poteze parčetom ugljenisanog drveta na steni pa do danas, želja za beleženjem emotivno uzbudljivih prizora oko nas nije presahnula. Evoluciju su doživela estetska merila i pojam uzbudljivog, ali su se promenile i tehnike čuvanja i beleženja vizuelnog sadržaja. Već dugo fotografija predstavlja najzastupljeniji način zadovoljenja ove ljudske potrebe. U toj situaciji neminovna je pojava onih koji će se ovim poslom baviti kao svojim osnovnim zanimanjem – profesionalnih fotografa. O jednom aspektu profesionalnog rada u ovoj oblasti pisali smo ranije, ali se sve to uglavnom odnosilo na situaciju u svetu. Prethodni tekst je pobudio reakcije naših čitalaca, koji su pokazali interesovanje da saznaju kako stvari stoje sa profesionalnom fotografijom u našoj zemlji. Iz tog razloga smo sproveli istraživanje razgovarajući sa nekoliko domaćih profesionalnih fotografa, kao i drugima koji su na neki način povezani sa ovom delatnošću. Njihovo znanje u ovoj oblasti je veliko, a iskustvo dragoceno, što nam je pomoglo da sagledamo situaciju za koju se može reći da nije zavidna u poređenju sa razvijenim zemljama. Međutim, jedna stvar se izdvojila kao nedvosmislena konstanta – mnogi naši fotografi su talentovani, kreativni i krasi ih uzbudljiv i emotivan stil izražavanja. Ova činjenica uliva nadu, tako da verujemo da će naša sredina u budućnosti biti plodonosnije tlo – posebno kada mnoge stvari dođu na svoje mesto. Unapred se izvinjavamo svim domaćim fotografima koje smo u ovoj maloj studiji izostavili, a koji zavređuju svojim radom da budu pomenuti. Nasuprot logici Delatnosti vezane za profesionalnu fotografiju mogu se podeliti na više oblasti, što naročito dolazi do izražaja u ekonomski naprednim zemljama. Kod nas je polje delovanja suženo na bazične forme fotografskog rada, čemu je – sasvim očigledno – doprinelo ekonomski restriktivno ponašanje. Lošem stanju profi fotografije doprinosi nizak nivo opšteg obrazovanja, što je stvorilo sredinu u kojoj se fotografska dela nedovoljno vrednuju, ili se čak rad fotografa omalovažava. Prema rečima Nebojše Babića, profesionalnog fotografa i direktora studia „Oranž”, jedno vreme je cena fotografije kod nas bila toliko srozana da je izjednačavana sa cenom skeniranja. Ovo je svakako destimulativna okolnost, a ako tome dodamo činjenicu da su za foto opremu potrebna znatna ulaganja, oni koji bi se bavili ovim poslom bivaju razočarani. No, i u ovim okolnostima ima nečeg dobrog, jer je na taj način stvoren proces selekcije, što su svi naši sagovornici istakli, tako da samo oni vođeni ljubavlju prema ovom poslu uspevaju da istraju, često nasuprot ekonomskoj logici. Ovaj momenat je svojim rečima lepo oslikao Tomislav Peternek, legenda srpske novinske fotografije, koji kaže: „Sretnem tako 'kolegu fotoreportera' na ulici, i kroz razgovor ga pitam gde mu je kamera. Ako čujem da je ostala u redakcijskom ormariću ili nešto slično, odmah mi je sve jasno. Ja svoj fotoaparat uvek nosim sa sobom, jer se u bilo kom trenutku ili na bilo kom mestu može dogoditi nešto vredno fotografisanja. Čovek mora zaista voleti svoj posao da bi postigao uspeh.” Što se tiče naše sredine, roditeljima koji žele da podrže svoj podmladak u ovakvom izboru profesije nije lako. Početna ulaganja za ozbiljnije opremanje studenta fotografije kreću se od pet do deset hiljada evra, kako je istakao Slobodan Vukadinović, fotograf i jedan od osnivača časopisa „Refoto”. Oni koji se pitaju šta sve ulazi u pomenutu sumu, možda će pronaći odgovor u rečima Gorana Sivačkog, freelance fotoreportera: „Samo objektivi koji su potrebni profesionalcima često koštaju oko hiljadu ili više evra”. Iz tog razloga mnogi postavljaju pitanje ekonomske isplativosti ovog posla, ali tu ekonomsku jednačinu sa jednom nepoznatom najčešće rešava ozbiljna posvećenost poslu. Jasan cilj je pola uspeha U našoj zemlji profesionalno se fotografijom uglavnom bave: freelance fotografi, reklamne agencije, fotoreporteri pri novinskim agencijama i dnevnim listovima, i fotografske radnje koje ne možemo preskočiti. Primećeni su pokušaji nešto novijeg datuma da se fotografije plasiraju putem interneta. Pokušaj pokretanja prvog srpskog stockphoto veb sajta je propao, kako se čini, zbog tradicionalne srpske boljke – odsustva duha saradnje. Ostale internet inicijative, osim jedne, za sada nisu posebno značajne. Međutim, domaći veb sajt za prodaju fotografija koji želimo da istaknemo, www.photoserbia.com, na najbolji način je definisao ono što želi da pokaže i postigne; prodaja fotografija nije „pomešana” sa ostalim sadržajima, već je lokacija isključivo namenjen toj svrsi; oblast i teme fotografija su odlično izabrane, a vlasnik veb sajta kupcima iz sveta ne prodaje ono što već imaju, već ono što je autentično za ovu sredinu; a tu je i dizajn koji podržava duh projekta. Pokretač sajta photoserbia.com je Goran Sivački, novinski freelance fotograf. Tokom poslednjih nekoliko godina zabeležio je mnoge interesante prizore iz naše sredine: od demonstracija, ruralnih slika srpskog sela, kosovske drame, pa do Kosidbe na Rajcu. Njegove fotografije su autentične i izražajne sa prepoznatljivom lokalnom notom. Na veb sajtu je sve na svom mestu: od cene fotografija, njihovog izbora, dizajna... i čini precizno definisan i zaokružen projekat. Za ostale domaće primere to se ne može reći, jer su na neki način „promašili temu”; ili je prodaja fotografija samo deo veb sajta koji je posvećen nečem drugom (www.yu4you.com); ili je cena fotografija rezultat „pobrkanih lončića”; ili je dizajn veb sajta i izbor fotografija nedefinisan itd. Artisti i modeli Profesionalna fotografija najčeše se povezuje sa reklamnim agencijama, modom ili poznatim magazinima. Za njih često rade freelance fotografi angažovani po projektu, dok neke od većih sredina imaju sopstvene ljude. Ove sredine su dobrim delom jedina mesta gde se fotograf može nadati da će njegov rad biti prihvatljivo nagrađen. Ali konkurencija je velika, a privreda skromna, tako da do „dobrih poslova” nije lako doći. U skladu sa time su i cene. Iako postoji strukovno uspostavljen cenovnik, za njega mnogi ne znaju, niti ga poštuju. Sve uglavnom zavisi od vrednosti posla, popularnosti fotografa, njegove veštine pregovaranja itd. Slična je situacija i sa modelima koji se fotografišu. Cena njihovog angažovanja zavisi od sličnih faktora, a kada se direktor fotografije u jednom poznatom časopisu kod nas borio da modeli dobiju polovinu sume koju dobijaju devojke iz inostranstva, nije nailazio na odobrenja. Sa pričom o reklamnim agencijama povezan je i razvoj fotografije kao delatnosti u vremenu digitalizacije, interneta i računara. Dizajneri postaju fotografi a fotografi dizajneri, ili najčešće uspešno međusobno sarađuju. Kako se u ovom poslu za kreiranje svih vrsta vizuelnog sadržaja izrazito koriste računari, fotografija je neminovno uvučena, doživljavajući burne promene u zadnjih deset godina. Izgleda da je vreme klasičnih foto-studija prošlo, i da oni sada postaju „kreativne radionice”, gde fotografija posle fotoaprata ulazi u svoju drugu „kreativnu fazu”. Može ostati to što je i bila, ili postati nešto sasvim drugo. Novi trend uspešno je prepoznao fotograf Nebojša Babić, prvi čovek studija „Oranž”. U ovoj sredini, prilikom realizacije svih vrsta vizuelnih rešenja, dizajneri i fotografi tesno sarađuju stvarajući novi kvalitet. Koliko je bitan foto-studio sa rasvetom i kamerama, toliko je važna i soba u kojoj sede dizajneri za svojim računarima. Fotografija je globalno ušla u novu „digitalnu fazu”, što posebno dolazi do izražaja u prethodno opisanoj oblasti. Oni koji žele da ostanu u poslu treba da se prilagode novim trendovima i da nađu svoje puteve. „Oranž” studio kao i druge slične agencije dobar su primer za to. Sa drveta, krova ili tunela... Fotoreporteri su sasvim druga „sorta”, bave se novinskom fotografijom. Često su na ulici sa ruksakom na leđima ili torbom o ramenu, nastojeći da zabeleže interesantan događaj, snime poznatu ličnost ili bilo šta drugo što može imati potencijalnu vrednost za različite medijske kuće. Često su „slobodnjaci” koji svoje fotografije prodaju različitim novinskim agencijama. Prema rečima Gorana Sivačkog, nekada je ova zemlja zbog burnih događaja bila plodna sredina za fotoreportere. Sada smo postali „dosadni” i sa hroničnim problemima, tako da fotoreporteri značajno manje prodaju svoje fotografije. U svakom slučaju, mrtvilo nije potpuno, jer raznih događaja uvek ima: štrajkovi, manifestacije, nažalost I nesrećni slučajevi. Potrebno je biti obavešten, snalažljiv i pokretan da bi se zaradio honorar. Na kraju su neizbežne fotografske radnje. One uglavnom rade svojim ustaljenim ritmom, a digitalizacija procesa izrede fotografija je i ovde odavno uzela maha. Međutim, za ovu sredinu je karakteristično neracionalno ponašanje, koje se ogleda u tome da većina vlasnika foto-radnji želi da ima sopstvenu mašinu za izradu fotografija. Ovo su jako skupi uređaji, pa je potrebno dosta vremena za povraćaj sredstava. Za ovo su krive same foto-radnje, jer su razmazile klijente koji žele fotografije odmah ili u najgorem slučaju istog popodneva. U mnogo bogatijim sredinama od naše, često se udružuje i do desetak foto-radnji koje eksploatišu jednu mašinu. U svakom slučaju, fotografija je doživela napredak u zadnjih deset godina, čak i u našoj zemlji. Kako po pitanju tehnologije, tako i u izražajnom smislu. Oni koji žele da ostanu u poslu treba da prate trendove, da se prilagođavaju i da budu kreativni. Konkurencija je sve veća, tako da presudnu ulogu počinju da imaju dobre ideje i originalnost. Tomislav Peternek – biografija Fotografijom se bavi od 1954. godine, a član SULUJ postao je 1960. Zvanje majstora fotografije stiče 1967. godine, a nosilac je i međunarodnih zvanja: Artist FIAP i Ekselencija FIAP. Kao novinski fotograf radio je u „Svetlosti”, „Borbi”, „Mladosti”, „Jugoslovenskoj reviji”, „Ekonomskoj politici”, a od 1970. godine urednik je fotografije u NIN-u. Njegovi radovi su izlagani na mnogobrojnim samostalnim i grupnim izložbama. Dobitnik je mnogih nagrada za fotografiju. O fotografisanju kao stilu života kaže: „Ja fotografišem sve, svuda i uvek. Sve! Život na margini fotografišem jednostavno zbog toga što želim da skrenem pažnju na određene detalje pred kojima smo skloni da zažmurimo i ne priznamo da tako nešto postoji... Međutim, to sve postoji i pripada našim životima.”

14.04.2009 Izvor: eMagazin

Artisti i modeli