eImenik

Znanje za poslovanje - Društvo


Adrenalin kao droga Problem zavisnosti je na samom početku neprimetan. Roditelji retko znaju šta dete u stvari radi na računaru i za šta upotrebljava Internet. Igranje igrica ili besmisleno čatovanje nisu svrha računara. Neki roditelji uspešno kontrolišu ponašanje deteta te ga pravilno usmeravaju u korišćenju računara, mada i tada postoji opasnost da preterano sedenje za kompjuterom preraste u opsesiju. Psihološki gledano, postoji fenomen „uspeha” koji ohrabruje i stvara zavisnost. Dete uči korisne stvari, postiže rezultate, a nagrade, tj. povratne informacije o uspehu su trenutne. To hrani ego, podstiče i traži još. Slično kao sa hranom – u krizama neki ljudi posežu za frižiderom jer hrana može gotovo trenutno stvoriti osećaj zadovoljstva. Ta vrsta „tešenja” ili zadovoljstva vodi u poremećaj i bolest. Putevi zavisnika su ili loši ili posuti cvećem, ali oba vode ka istom – zavisnosti od Interneta i računara. Godinama je postojao problem da se tačno definišu razlozi koji vode ovakvom ponašanju. Protekle su godine dok kod velikog broja zavisnika nisu primećene pravilnosti koje se ponavljaju. Šta je tako snažno? Internet nudi nekoliko osnovnih elemenata za stvaranje zavisnosti. Anonimnost Utiče na slobodu ponašanja, ruši principe kulture i morala i daje utisak slobode. Anonimnost znači da nema prepoznatljivog kontakta i identifikacije, time nema stida, straha, treme kao u realnom kontaktu. Nema ni posledica usled lošeg ponašanja. Raditi nešto što se ne sme podiže nivo adrenalina. Pripadnost Mogućnost pripadanja nekom okruženju ili grupi, biti sa lakoćom prihvaćen bez naročitog truda i poštovanja drugih nekima je način da se osećaju sigurnije. Stiče se utisak prijateljstva i osećaj da su ti ljudi realno okruženje. Kod većine je dovoljno da se samo konektuju na Internet i da odmah dobiju „dozu” pripadnosti. Sloboda Putovati Internetom, biti na Googleu i istraživati sve te svetske informacije je kao da potpuno slobodno letite beskrajnim prostranstvom. Danas čak imamo i termin „guglovanje”. Neki zavisnici su u stanju da satima „čačkaju” Google istražujući Internet. Kretati se, biti svuda, imati osećaj prisutnosti, a ostati skriven, poseban je osećaj za zavisnike. Oni su stalno u potrazi za tim adrenalinskim udarom i samo je pitanje na koji način će doći u to stanje. Zapadanja u krize Početak je bezbolan i zavisi od toga gde su roditelji napravili propust. Nečiji počeci zavisnosti potiču iz najmlađeg doba i „tupog” gledanja TV-a, reklama, crtanih filmova i svega i svačega što može potrošiti vreme. Deca se bez greške primaju na TV programe i to je pravi put da svoje dete lišite moždanih aktivnosti. U nekim slučajevima, počeci su u kupovini računara. Svako se vodi logikom da deca treba da se opismene, jer se danas pod pismenošću podrazumeva znanje rada na računaru, a ne poznavanje maternjeg jezika. Budući inženjeri bi trebalo da se od malih nogu srode sa visokotehnološkim principima. Prisnost sa virtuelnim se gradi od malih nogu, a roditelji u tome svesrdno pomažu. Dete ovisnik će svoje sate detinjstva provesti u „napretku” i „hvatanju” budućnosti, ali kroz „amputaciju” svega emotivnog što je bilo u maloj glavi. Pošto računar sve više postaje nešto što „sluša i izvršava želje”, rađa se samopouzdanje i želja za daljim uspehom, a smanjuje želja za bilo čim drugim. Ukoliko tada pokušate da odvojite dete od omiljenog aparata, postaće ljuto i agresivno, osećaće se prazno, bezvoljno i neće znati kako drugačije da potroši vreme. Druge aktivnosti nisu dovoljno impresivne i ne animiraju, kao računarsko šarenilo, mogućnosti gde je samo mašta ograničenje. Nažalost, tako i mašte ostaje sve manje zahvaljujući osobini računara da usko usmerava razvoj inteligencije. Sledeći korak će biti zavisnost o Interneta, e-mail ili chat ćaskanja uz stalno proveravanje sandučeta i pristigle pošte da nešto ne bi promaklo. Lako će se primetiti kako raste potreba za Internetom. Probajte sada proviriti u inbox deteta – to neće proći bez posledica i svađe. Ukoliko se i sledeći put usudite da priđete računaru, sprečiće vas gomila šifri i skrivenih foldera. Kriterijumi poremećaja Internet zavisnost je psihofizički poremećaj koji diktira određena ponašanja i promene u ličnosti. Promene utiču na celo okruženje zavisnika i ne moraju da zavise od vremena provedenog za računarom, već su uslovljene količinom zadovoljenih kriterijuma. Postoje četiri osnovna kriterijuma po kojima može da se primeti da neko postaje zavisnik. Opsesija Zadovoljavanje potreba za komunikacijom i slobodom ili drugim pandanima potreba realnog života je naznaka poremećaja. Svaka zamena životnih osnovnih potreba je put ka zavisnosti. Vreme Ova zavisnost zahteva beskonačno vreme. Sociološki, a i banalno – tehnički gledano, kada vam nešto svakodnevno oduzima pet do dvanaest sati budnog vremena, a nije situacija realnog života (posao, učenje), već beg u nešto van realnih dimenzija (u to spadaju i filmovi, gledanje TV-a, igrice...), gubite kontak sa okruženjem i samim sobom. U nemalom broju slučajeva su dotadašnje svakodnevne obaveze redukovane i prilagođene zavisnikovim potrebama. Samoća Nemilosrdno otimanje vremena i, naravno, zadovoljena potreba za komunikacijom, odvajanje od društvenih odnosa, mogu da doprinesu i gubitku posla, prijatelja... Zavisnik nije svestan posledica jer iz njegovog ugla on zadovoljava sve svoje potrebe virtuelnim plagijatima. Prekidanje socijalnih odnosa će dovesti do gubitka samosvesti i realne spoznaje okruženja. U nastavku, sve vodi netrpeljivosti i smanjenoj toleranciji prema okruženju jer je napor da se održi komunikacija sada prevelik i „nepotreban”. U vitruelnom okruženju je to jednostavan proces privlačenja srodnih interesovanja i banalnosti. U slučajevima nužde ili neprijatnosti, virtuelni kontakti se prekidaju bez ikakvog napora i posledica, a time i bez moralnih obaveza. Fizičke promene Asocijalnost će, vremenom, dovesti do depresije i nezadovoljstva, a dalje do smanjene pažnje i nezainteresovanosti. Premor, nervoza i pojave nevoljnih radnji, poput tipkanja prstima, žmirkanja i osvrtanja su psihofizičke posledice. U stvarnom okruženju zavisnici su nesigurni, ne osećaju se bezbedno. Smetaju im normalne pojave dokazivanja, snalažljivosti i to što su vidljivi, što odgovaraju za postupke, moraju da paze na stvari koje u komunikaciji na Internetu ne postoje, izbrisane su odsustvom sagovornika i gledanja u oči. Mnoga deca korisnici računara zadovoljavaju jedan ili dva kriterijuma zavisnosti. Teško je izmeriti intezitet jer on zavisi od faktora detetovog okruženje, navika, obaveza, interesovanja... Kritična količina je jedinstvena za svako dete pojedinačno, ali su četiri navedena kriterijuma zajednička za sve uzraste. Roditeljska savest, ako na vreme primetiti promene, jedino je što može da utiče na vraćanje u realno okruženje i tada posledice ne postoje. Kritična masa Postoji „kritična masa” koja pokreće lavinu. Dotle bolest može postojati, ali se ne mora manifestovati velikim promenama. Činjenica je da postoje pojedinci koji provode i po 18 sati na Internetu zadovoljavajući svoje opsesije. Ovo nemilosrdno trošenje vremena nesvesno je usmereno na popunjavanje rupa u normalnm životu. Zavisnik hibridnim impresijama udovoljava sopstvenom egu kako bi pred sobom skrio potisnute strahove ili poremećaje u komunikaciji sa ljudima, često stvorenim baš zahvaljujući zavisnosti od Interneta.

09.04.2009 Izvor: eMagazin

Adrenalin kao droga