Srbija je uz Letoniju i Estoniju najugroženija po pitanju velikog broja kredita uzetih u stranoj valuti, piše "Fajnenšel tajms". Zbog toga, MMF preporučuje ugroženim državama da se odreknu svojih valuta i usvoje evro. Izveštaj MMF-a je star mesec dana, a situacija se od tada popravila, kažu u Evropskoj komisiji. Guverener Jelašić tvrdi da je bankarski sistem Srbije stabilan.
U poverljivom izveštaju MMF-a, u koji je "Fajnenšel tajms" imao uvid, navodi se da bi zemlje istočne Evrope i centralnoevropske članice Evropske unije trebalo da se odreknu svojih valuta i usvoje evro, bez da formalno postanu članice Evrozone, prethodnim ispunjavanjem strogih uslova. Fond tvrdi da bi takva "evroizacija" bila najbolji način da se reši problem spoljneg duga tih zemlja i obnovi poverenje u njihove posustale valute. Srbija je uz Letoniju i Estoniju najugroženija po pitanju velikog broja kredita uzetih u stranoj valuti i Fond prognozira da bi podružnice zapadnih banaka u istočnoj Evropi u doglednom periodu mogle da izgube čak 160 milijardi dolara u vidu nenaplativih dugova. Zvaničnici Evropske komisije nisu želeli direktno da komentarišu pisanje „Fajnenšel tajmsa", ali su istakli da je reč o izveštaju koji je sačinjen pre meseca dana, od kada se situacija znatno popravila. Evropska unija je, kako tvrde u Briselu, od momenta kada je MMF realno izradio taj izveštaj, do sada uradila dosta za srednjoevropski region u borbi protiv finansijske krize. Neimenovani zvaničnik Evropske komisije rekao je da su, u proteklih mesec dana, vlade EU udvostručile finansijsku pomoć za zemlje članice van zone evra i to na 50 milijardi evra, a povećali su i izdvajanja za MMF, koji i sam pomaže tim državama. Politički otpor merama MMF-a Predstavnici Evropske komisije i Evropske centralne banke su otvoreno protiv brze i jednostrane "evroizacije". Međutim, „Fajnenšel tajms" u tekstu citira konstataciju iz izveštaja MMF-a prema kojoj će, bez "evroizacije", pomenute zemlje biti suočene sa potrebom za drastičnim stabilizacionim merama, protiv kojih postoji "veoma žilav politički otpor". Samo u poslednjih nekoliko dana, Ukrajina i Letonija su odbile da sprovedu neke od dogovorenih reformi sa MMF-om, dok Mađari "muku muče" sa formiranjem nove vlade koja bi uopšte bila u stanju da implementira dogovorene mere sa Fondom. MMF je izračunao da će za pomoć ovom regionu, u koji uključuje i Tursku, u naredne dve godine biti neophodno čak 186 milijardi dolara, od čega će možda više od polovine morati da obezbede Evropska unija i druge institucije. Za razliku od Evropske unije, koja se odlučila na pojedinačni pristup svakoj zemlji, Fond se zalaže za regionalni politiku prema regionu u kojem su, prema njegovoj oceni, neke zemlje ranjivije od drugih. "MMF je u pravu kada kaže da bi se još dublja kriza u istočnoj Evropi neminovno prelila i na Zapad. Zato bi možda bilo najbolje da Evropska unija ipak izdvoji paket pomoći za čitav region, sa ili bez pomenute evroizacije, i to što pre", konstatuje "Fajnenšel tajms".
|
