Nove vladine mere štednje različito se ocenjuju. Sindikati smatraju da će biti smanjena kupovna moć građana. Poslodavci kažu da je pravedno što teret poreskih nameta na zarade preuzimaju zaposleni u javnom sektoru. Pozitivna ocena ekonomista.
Za razliku od prethodnih, nove Vladine mere štednje javnost pozitivno ocenjuje. Iako smatraju da su bolje od prvobitnih, sindikati ocenjuju da će i one smanjiti kupovnu moć građana. Poslodavci nemaju primedaba i kažu da je pravedno to što teret poreskih nameta na zarade preuzimaju zaposleni u javnom sektoru, a ne privreda. Predstavljene mere za sada su dovoljne, ističu ekonomisti, ali naglašavaju da je neophodno sprovesti dublje reforme. Ekonomisti se slažu da su mere su dobre, prihvatljive su za MMF, a podstiču i banke da kreditiraju preduzeća, čime se održavaju proizvodnja i zaposlenost. Plan je da se za 16 milijardi dinara povećaju prihodi u budžetu, pre svega povećanjem akciza na gorivo i mobilnu telefoniju, i poreza na luksuz. Stručnjaci kažu da to neće biti problem. Međutim, administracija treba da uštedi 90 milijardi dinara. "Prema mom mišljenju, teži zadatak je da se obezbedi dodatni prihod smanjivanjem rashoda svih ministarstava, dakle rekao bih da je vlada preuzela na sebe najveći deo tereta opterećujući vrlo malo stanovništvo", ocenio je profesor Jurij Bajec, inače član Ekonomskog saveta Vlade. Rešavanje osnovnog problema - prevelike javne potrošnje, traži dublje reforme. "Zašto Vlada ne bi drastično oporezovala sivu ekonomiju, zašto povećavati postojeće poreze amnestirati neke da ne plaćaju nikakve poreze? Sada se predlaže oporezivanje luksuznih stanova, a treća stvar su javne nabavke koje treba racionalizovati", smatra ekonomista Miodrag Zec. Za mere kojima Vlada namerava da u budžetu uštedi više od 100 milijardi dinara, mnogi kažu da predstavljaju najveću reformu od početka tranzicije. "U ovim merama ima dosta elemenata zaštite najsiromašnijih slojeva. Porez koji se uvodi neće pogoditi one koji imaju plate do 40 hiljada u javnom sektoru. Na primer, ko ima 50 hiljada biće im smanjena za hiljadu dinara. Najviše će biti pogođeni oni koji imaju preko 50 a posebno preko 100 hiljada dinara", kaže Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije. Vlada je odlučila da se smanjenje zarada u javnom sektoru ne odnosi na zaposlene u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, vojsci i pravosuđu. Guverner kaže ni na zaposlene u Narodnoj banci. "Zakonom je propisano da je NBS samostalna institucija, dakle niti traži, niti prima poruke od bilo koga drugog. Zaposleni u NBS nisu državni službenici", tvrdi Radovan Jelašić. Guverner smatra da je dobro to što je Vlada izabrala da najveći deo potrebnih sredstava obezbedi smanjenjem troškova. Zbog smanjene tražnje, najavljeno povećanje akciza i poreza neće bitnije uticati na inflaciju.
|
