• BG
• NS
• NI

Avion u kojem je Ivan Džon Demjanjuk, optužen za ratne zločine u koncentracionom logoru Sobibor, sleteo je u Minhen, gde će mu biti suđeno za učešće u pogromu Jevreja.

Ivan Džon Demjanjuk, osumnjičeni ratni zločinac za učešće u ubistvu 29.000 Jevreja, izručen je Nemačkoj i specijalnim letom iz Amerike stigao je u Minhen, potvrdili su nemački mediji.

Osamdesetdevetogodišnji zločinac biće smešten u zatvor Stadelhajm u Minhenu, gde će mu biti uručena optužnica na osnovu poternice suda u Minhenu, koji ga optužuje za učešće u ubistvu 29.000 Jevreja u nacističkom logoru Sobibor.

Demjanjuk odbacuje bilo kakvu umešanost u ubistva 29.000 Jevreja i tvrdi da je i sam bio ratni zatvorenik nacista, a ne stražar u logoru.

Porodica i advokati zločinca su do poslednjeg momenta tvrdili da je Demjanjuk lošeg zdravlja da bi mogao da izdrži dugi let avionom od Amerike do Nemačke.

U novembru prošle godine, istražitelji u Minhenu, gde je Demjanjuk kratko živeo posle rata, naveli su da raspolažu stotinama dokumenata i da imaju jedan broj svedoka koji mogu da govore protiv njega.

Ivan Nikolajevič Demjanjuk rođen je u Ukrajini 3. aprila 1920. godine.

Emigrirao je u Sjedinjene Američke Države 1951. godine, ali je 1986. godine deportovan u Izrael gde je kasnije osuđen na smrt zbog ratnih zločina.

Osuđen je na osnovu svedočenja preživelih žrtava holokausta koji su ga identifikovali kao Ivana "Groznog", ozloglašenog čuvara SS jedinica u nacističkom logoru Treblinka u Poljskoj.

Tokom 1942. i 1943. godine Demjanjuk je, prema izjavama svedoka, ubijao i izuzetno okrutno kažnjavao logoraše.

Nije imao milosti i sažaljenja prema žrtvama, niti se kajao što je uništio živote čitavih porodica, navodi se u saopštenju Centra Simon Vizental u Los Anđelesu.

Izraelski Vrhovni sud 1993. godine oborio je presudu, na temelju osnovane sumnje da je Demjanjuk zaista Ivan "Grozni", nakon čega se vratio u SAD.

Demjanjuk se ponovo našao pred sudom 2001. godine zbog optužbe da je bio čuvar u Sobiboru i Majdaneku, nacističkim logorima na teritoriji okupirane Poljske, kao i u logoru Flosenberg u Nemačkoj.

Njegov posao u logoru smrti Sobibor bio je da gura muškarce, žene i decu u gasnu komoru.

Sud je Demjanjuku, penzionisanom automehaničaru, 2002. godine ukinuo američko državljanstvo.

Deportacija u Nemačku započela je 14. aprila, četiri dana pošto je američki Vrhovni sud odbio da razmatra Demjanjukov zahtev za obustavu postupka izručenja i oko tri i po godine od poslednjeg naloga za deportaciju.

Bivši nacistički čuvar napustio je Klivlend 11. maja 2009. godine, kada je prebačen ambulantnim kolima do aerodroma.

Procesi protiv nacističkih zločinaca

Sudovi u Nemačkoj su od 1945. godine vodili istragu protiv više od 106.500

osoba osumnjišenih za nacističke ratne zločine. Pravosnažne presude izrečene su u 6.498 slučajeva, od čega je bilo 12 smrtnih kazni.

Sudovi savezničkih država koje su okupirale Nemačku posle pobede nad nacizmom (SAD, SSSR, Velika Britanija i Francuska) osudili su između 50.000 i 60.000 ljudi zbog nacističkih zločina.

U okupacionim zonama zapadnih savezničkih sila bez sovjetske, vojni sudovi su osudili 5.025 Nemaca zbog učešća u nacističkim zločinima. Izrečeno je 806 smrtnih kazni, od čega je 486 i izvršeno.

Posle najvećeg, prvog Nirnberškog procesa koji su osnovali saveznici, usledilo je još 13 manjih u istom gradu.

Kasnije je između 1963. i 1968. veliku pažnju javnosti izazvali takozvani Aušvic-procesi pred sudom u Frankfurtu.

U tom, najvećem postupku protiv nacista pred nemačkim sudovima je na zatvorske kazne, delom i doživotne, osuđeno 25 osoba koje su učestvovale u zločinima u Aušvicu.

Od 1958. godine je za sudsko gonjenje nacističkih zločinaca nadležna Centrala za razotkrivanje ratnih zločina u Ludvigsburgu.

Šef ove ustanove, državni tužilac Kurt Šrim je povodom predstojećeg procesa Demjanjuku ocenio da je "i te kako moguće da će i ubuduće biti sličnih slučajeva".

Centrala za razotkrivanje ratnih zločina, kako je istakao Šrim, upravo razmatra rezultate istrage američkih kolega u sličnim slučajevima, a ove godine će pravnici iz Ludvigsburga zbog prikupljanja podataka putovati u Čile i Brazil.